Свијет у 2014.: Експлозија тероризма затресла цијели свијет

Права експлозија тероризма и исламског фанатизма шокирала је цијели свијет.

Све је почело нападима сунитских екстремиста Исламске државе (ИС) у Ираку, који су веома брзо показали на каква звјерства су спремни, заузевши највећи ирачки град Мосул и Тикрит, родни град Садама Хусеина. Џихадистичке акције убрзо су се преселиле и у ратом разорену Сирију, гдје су се милитанти ИС-а усмјерили против режима Башара ал Асада, а напади терориста у граду Кобанеу протјерали су мноштво Сиријаца из земље.

Цијели свијет је згрожен монструозношћу групе која се послије смрти Бин Ладена одметнула од "Ал-Каиде", постајући тако најекстремнија терористичка организација која се финансира отмицама и продајом нафте. Нико није могао да прецизира бројност те групе, а цифре су се кретале од 20.000 до 200.000 милитаната.

Познати су по најстрашнијим звјерствима - од масакра, одсијецања глава заробљеним новинарима, до силовања и злостављања жена, трговања њима као са робовима, до коришћења бомби са живим шкорпионима.

Највеће свјетске силе од Америке, преко Европе до Аустралије ујединиле су се у борби против џихадиста. Савезници су покренули ваздушне ударе у Сирији и Ираку, а џихадисти су убили више од 24.000 људи.

Украјина на ивици понора

Проевропски протести на кијевском тргу Мајдану, покренути након што је бивши украјински предсједник Виктор Јанукович одустао од припрема за потписивање споразума о придруживању са ЕУ, били су увод у почетак украјинске драме. Антивладини демонстранти, уз подршку Запада, правили су хаос на протестима, бацали Молотовљеве коктеле, блокирали институције, а сваки дан Кијев је бројао мртве. Ситуација је ескалирала свргавањем Јануковича, који је напустио земљу и отишао у Русију.

Предводници демонстраната формирали су нову власт, а сукоби су се убрзо преселили на исток земље, гдје су се окомили на проруско становништво. Борбе и сукоби трајали су данима и ноћима, бомбе су засипале цивиле, школе и фабрике, а жртве су падале на све стране. Украјина је, у међувремену, изабрала Петра Порошенка за новог предсједника. Угрожено проруско становништво добило је подршку Русије, а Крим се референдумом отцијепио и припојио Русији. Европска унија и западне силе осуђују руску подршку становницима украјинског истока, као и припајање Крима, а Москва тврди да брани свој народ и да га не може оставити на цједилу. Све то резултовало је захлађењем односа великих сила и увођењем санкција Русији и стављањем на црну листу њених званичника. У конфликтима између снага украјинске војске и проруских активиста погинуло је најмање 4.634 људи, 10.243 је рањено, а више од 1,1 милион је расељен.

Мистериозни нестанак малезијског авиона

Свијет је шокирао мистериозни нестанак малезијског авиона са 239 путника, који је 8. марта полетио са аеродрома у Куала Лумпуру за Пекинг. У авиону је највише било Кинеза, а још никоме није пошло за руком да објасни шта се догодило са летјелицом. Спекулисало се о различитим теоријама - од терористичког напада, преко отмице и грешке пилота до квара и нестанка горива. Најизвјесније је да је нестао изнад Индијског океана.

У потрагу, за коју је потрошено 55 милиона долара, били су укључени бродови највећих свјетских морнарица, војни авиони, хеликоптери, обалске страже, приватна пловила и сателити. Иако вође истраживачког тима вјерују да су на правом путу да пронађу нестали авион, јавност све више сумња у то да ће судбина мистериозно несталог авиона заувијек остати тајна.

Оландова љубавна афера

Француском је, осим најаве политичког повратка бившег предсједника Николе Саркозија, као бомба одјекнула љубавна афера актуелног шефа државе Франсоа Оланда са глумицом Жили Гаје.

Вијест о новој љубави предсједника погубно је дјеловала на његову дотадашњу партнерку Валери Трирвелер, која је завршила у болници због тешке депресије, послије чега је напустила Јелисејску палату. Трирвелер је издала књигу о свом боравку у палати предсједника и краху везе са Оландом, коју је написала у тајности.

Ебола покосила Африку

Епидемија еболе букнула је у Западној Африци, а најтеже су биле погођене Гвинеја, Сијера Леоне и Либерија. Према подацима Свјетске здравствене организације, од еболе је обољело 18.600, а умрло 6.900 особа.

Случајева обољелих било је и у Европи и Америци, јер су љекари и медицинско особље зарадили вирус на терену. Иако је стање у Африци било поражавајуће, јер су лешеви буквално лежали по улицама, истраживачи су дошли до обећавајућих резултата са вакцином за еболу. Цијели свијет се удружио и заједно кадровски и финансијски кренуо у борбу са смртоносним вирусом. Међутим, лијек за овај вирус још није откривен. Избијање епидемије, према процјенама љекара, највеће је у посљедњих 40 година.

Карта за Марс у једном смјеру

Годину која је иза нас обиљежило је тестирање прве свемирске сонде "Орион", која ће 2024. одвести људе на Марс. У јануару се за карту за одлазак на Црвену планету пријавило 200.000 људи, али је у септембру у ужи круг ушло само 700 људи. Они који буду отишли на Марс никада се неће вратити на Земљу, јер купују карту за путовање у једном смјеру.

Организатори путовања упозорили су да Марс не нуди комфор на који су људи навикли на Земљи, јер нема воде, ваздуха који се може удисати, атмосфера не штити од штетног зрачења, а температуре на површини планете јако осцилирају.

Шкоти рекли не независности

Шкоти су се на референдуму о независности већином гласова опредијелили за останак у Великој Британији. На историјском референдуму за останак у заједници гласало је 55,3 одсто грађана, док их је 44,7 одсто жељело да Шкотска прекине тристогодишњи савез са Британијом. Излазност на гласање била је рекордна и износила је 84,6 процената.

Резултати, које је са зебњом ишчекивао цијели свијет, показали су да су Шкоти одбили приједлог владајућих националиста да прогласе независну државу. Премијер Шкотске Алекс Салмонд признао је пораз и поднио оставку, док британски премијер Дејвид Камерон није крио срећу због сачуваног јединства. Осим Британије радовале су се многе земље, јер се страховало од ланчане реакције и жеље сепаратиста за отцјепљењем.

Историјско слијетање сонде на комету

Европске свемирске агенције (ЕСА) успјешно су спустиле свемирску сонду "Филе" на комету у сунчевом систему, што је историјски научни подухват. То је био врхунац десетогодишње мисије истраживања комете 67П/Чурјумов - Герасимен, као и први пут да је опрема за истраживање спуштена на једну комету.

Лабораторијски робот "Сојуз", тежак стотину килограма и величине веш-машине или фрижидера, успјешно се одвојио од сателита "Розета". Потребно му је било око седам часова да се у слободном паду спусти на површину комете. На површину комете учврстио се помоћу харпуна. Користећи 21 различит инструмент летјелица ће прикупити податке, који ће, како се научници надају, објаснити поријекло комета и других свемирских тијела.

Пламен расне мржње захватио Америку

Расни немири запалили су Америку, а бијес Афроамериканаца изазвао је изостанак оптужнице против бијелог полицајца, који је убио ненаоружаног тамнопутог тинејџера Мајкла Брауна у Фергусону. Ту је букнуо пламен расне мржње, да би се послије друге ослобађајуће пресуде бијелом полицајцу, који је убио ненаоружаног црнца Ерика Гарнера у Њујорку, раширио цијелом Америком. Од Сијетла на западној обали, све до Њујорка на источној, преко Чикага и Лос Анђелеса, хиљаде Американаца протестовале су на улицама због одлуке Велике пороте. Протесте су обиљежила хапшења, паљења аутомобила и радњи и излив бијеса према полицији. Американци који су изашли на улице сматрају да полиција има превелика овлашћења и да су угрожена права људи у САД.

Талибани убили 130 ђака у Пакистану

Наоружани талибани напали су војну школу у Пешевару, гдје су убили 132 ђака и девет запослених и војника, који су учествовали у акцији спасавања ученика.

Операција ослобађања школе трајала је седам часова, а то је највећа национална трагедија у историји Пакистана. Талибани су за таоце узели 500 ђака и професора, а пуцали су насумице по учионицама. Иако су покушавали да се сакрију, ученици су страдали на најгори начин, јер су им терористи пуцали у главу. Преузели су одговорност за крвави пир, назвавши га чином одмазде против пакистанских власти, које се боре против тероризма. Послије тог злочина пакистански премијер Наваз Шариф вратио је на снагу смртну казну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.