Свијеће и руже за жртве злочина у Добровољачкој

СAРAЈЕВО - Чланови породица жртава злочина, представници власти Републике Српске и функционери из РС у институцијама БиХ упалили су јуче свијеће и положили бијеле руже на мјесту страдања војника ЈНA који су 3. маја 1992. године убијени у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Годишњица страдања војника први је пут обиљежена на мјесту злочина, а помен је протекао достојанствено и мирно, уз огромну медијску пажњу и изузетно јако полицијско обезбјеђење.  

Колона 

Колона, у којој је родбина страдалих војника ЈНA из Источног Сарајева кренула у Добровољачку улицу да би убијенима послије 18 година одала пошту на мјесту злочина, заустављена је на пола пута, у насељу Враца, гдје је 45 минута чекала да им полиција обезбиједи пролаз.

Кантонална полиција зауставила је аутобусе, у којима је било око 150 људи, око 9.45 часова. Новинарима је речено да је конвој заустављен из безбједносних разлога, а незванично – полиција је чекала да се из бивше Добровољачке разиђу учесници скупа "зелених беретки".

Послије једног часа чекања, колона је добила полицијско одобрење за улазак у Сарајево. Два аутобуса са учесницима из РС обезбјеђивала је изузетно јака полицијска пратња, а дуж саобраћајнице био је постављен кордон полиције. Полицајци су од јутарњих часова били распоређени по улицама у центру Сарајева. 

Јаке снаге федералне полиције биле су присутне на потезу од моста Дрвенија и цијелом дужином Добровољачке улице па све до међуентитетске границе на Врацама. Дио снага чинили су припадници специјалне полиције у панцирима, а сви полицајци били су опремљени кацигама и наоружани кратким цијевима.

На мјесту гдје је предвиђено полагање цвијећа за жртве у Добровољачкој, било је око 200 припадника "зелених беретки" који су одбили позив организатора и полиције да се разиђу, па су породице жртава положиле цвијеће 150 метара од предвиђеног мјеста.

Јаки кордони полиције у Добровољачкој раздвајали су представнике РС и групу "зелених беретки". Колона и учесници скупа у Добровољачкој улици на мјесту догађаја задржали су се десетак минута. 

Породице 

Мајка војника Здравка Томовића, који је имао 18 година када је убијен у Добровољачкој, у колони ЈНA која се повлачила из Сарајева, затражила је правду за жртве злочина који се догодио прије тачно 18 година.

- Убили су нашу дјецу, а не одговарају за то. Тражимо правду за злочин који је учињен над војницима који су мирно напуштали Сарајево... Мој син је био добар младић, који ником не би нажао учинио, а убијен је мучки. За то су криви и Ејуп Ганић и остали који би требало да одговарају, као што одговарају и Срби - поручила је Богдана Томовић.

Сестра убијеног регрута, Јелена Томовић, каже да напад у Добровољачкој није био политика, већ злочин, а да је њен брат страдао у камиону у којем су били и муслимани и Срби и Хрвати.

- Отада је прошао још цијели један Здравков живот, а нико није одговарао - додала је.

Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз каже да је ружно што су сарајевске власти биле приморане да организују невиђено полицијско обезбјеђење за мирно и достојанствено одавање помена страдалим војницима ЈНA 18 година послије рата. Он је нагласио да је, ипак, велика ствар да се овај догађај коначно десио у Сарајеву.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић оцијенио је да је захваљујући храбрости српског народа да посјети Добровољачку улицу у Сарајеву, овај тужни догађај обиљежен на миран и достојанствен начин.

- Срећни смо да смо коначно били у прилици да изађемо у сусрет свим оним породицама које су у трагичним догађајима 3. маја 1992. године изгубиле своје најмилије, своје синове и браћу - рекао је Ристовић.

Он је изразио захвалност Федералном и МУП-у Кантона Сарајево на одлично организованом обезбјеђењу скупа.

- Ми још једном желимо да укажемо на тужну чињеницу да се у Сарајеву десио злочин над припадницима српског народа, не само у Добровољачкој улици, већ и на другим мјестима. То још једном доказује да се у БиХ водио грађански рат у којем су страдали и Срби и Бошњаци и Хрвати - казао је Ристовић.
Генерал Душан Ковачевић, који је 1992. године био у колони ЈНA у Добровољачкој, присуствовао је јуче помену.

- Ове жртве које су међу првима пале у Сарајеву, заслужиле су да им се ода дужна почаст. Ово је била прилика и да се присјетимо истине о злочину који никада не смијемо да заборавимо - рекао је Ковачевић.  

Злочин и казна 

Слободанка Гвозденовић, сестра убијеног војника Обрада Гвозденовића, рекла је да је, "иако данас плаче, заправо радосна у срцу, јер је коначно била у прилици да запали свијећу и положи бијелу ружу на мјесту гдје је 3. маја 1992. погинуо њен брат, голобради војник ЈНA". 

Слободанка је у име чланова породица страдалих војника и цивила у Добровољачкој улици захвалила Одбору за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС, који је омогућио јучерашњи достојанствени помен у Добровољачкој.

В.д. директора Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић подсјетио је да  Тужилаштво БиХ још није процесуирало одговорне за овај злочин, што се од њих очекује.

- У Добровољачкој смо показали да се бошњачка страна мора суочити са истином и да се пред лице правде морају довести сви који су чинили злочине или их наређивали - рекао је Велимировић.

Шеф Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина и тражење несталих Сташа Кошарац изјавио је да постоји потреба да се у Сарајеву подигне спомен-обиљежје које ће упозоравати и показивати на страдање српског народа у овом граду, на чему ће институције РС истрајати.

Кошарац је рекао да је овај догађај доказ да је у БиХ страдао и српски народ и да се манипулисало српским жртвама.

- Радићемо аргументовано и методолошки исправно у идућем периоду да сви они који су чинили злочине над српским народом одговарају - рекао је Кошарац и додао да је Сарајево у ратном периоду било главни град у којем је било 126 логора, а више од 3.200 људи страдало је само зато што су припадници српског народа.

У Миљевићима, у Источном Сарајеву, јуче у девет часова оглашавањем црквених звона и парастосом у Спомен-цркви почело је обиљежавање страдања недужних војника у Добровољачкој.

Положени су и вијенци на централном Спомен-крсту и одржан округли сто у Спомен-костурници.

Градоначелник Сарајева Aлија Бехмен и Градско вијеће града Сарајева захтијевали су претходно забрану обиљежавања страдања припадника ЈНA у Сарајеву.

Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић рекао је да је обиљежавање овог злочина "покушај провокације из РС".

Влада Републике Српске је 2006. године усвојила Програм обиљежавања значајних историјских догађаја, међу којима је и страдање припадника ЈНA у Добровољачкој улици 3. маја.

Колона ЈНA нападнута је при повлачењу у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. У том и нападу који се дан раније догодио у околини Дома ЈНA, према подацима полиције Источног Сарајева, убијена су 42 припадника ЈНA, 73 рањена, а 215 војника и старјешина је заробљено. За ове догађаје још нико није судски одговарао.

Српско правосуђе је због напада на колону ЈНA расписало потјерницу за 20 бивших званичника БиХ. Потјерница је расписана и за бившим ратним чланом Предсједништва РБиХ Ејупом Ганићем, који је ухапшен 1. марта ове године у Лондону. Ганићево изручење из Велике Британије траже и Србија и БиХ.

Aмбасада СAД

Aмеричка амбасада у Сарајеву била је упутила упозорење својим држављанима који живе или путују у БиХ да буду опрезни и свјесни опасности уочи догађаја у Добровољачкој.

- Треба да избјегавате та окупљања што је више могуће. Будите опрезни и свјесни окружења и обратите пажњу на локалне медије - истиче се у саопштењу, које је објављено на сајту америчке амбасаде 30. априла.

Полиција

Портпарол МУП-а Кантона Сарајево Ирфан Нефић изјавио је да је обиљежавање 18. годишњице догађаја у Добровољачкој улици у Сарајеву прошло без иједног инцидента.
Према његовим ријечима, МУП Кантона Сарајево озбиљно је схватио свој посао и континуираним радом овај задатак са успјехом привео крају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.