Шведски професори негирају геноцид у БиХ: Систематског прогона Бошњака није било

Готеборгспостен, други најтиражнији дневни лист у Шведској, прије три седмице је објавио два опширна чланка о масовној гробници у Томашици код Приједора те стравичним злочинима у том граду. А, онда су, јуче, у истом дану, услиједила још два чланка, у којима се негира геноцид те чак и поставља питање чије су жртве у Томашици.

У првим чланцима о Томашици новинари Готеборгспостена пишу о томе како је Томашица, као можда највећа масовна гробница у БиХ, откривена након 20 година ћутања, те да су тијела наслагана једна испод других, од којих су многа остала у одбрамбеном положају. Сада, писао је овај лист, једно по једно тијело бива пребачено у идентификациони центар.

Пишу и о првим данима рата у БиХ када су Срби у приједорским селима почели чинити масакре, те доносе и свједочанства преживјелих Бошњака који су говорили о тим данима ужаса у којима је нестало, затварано у логоре и убијено на хиљаде људи.

Такође, писали су и о томе како у Приједору и околини, у којима су прије рата већину чинили Бошњаци, данас доминира српско становништво, упркос томе што су се многи избјегли Бошњаци након рата вратили на своју имовину. Надаље, додају и како у Приједору није дозвољено да се подигне спомен-обиљежје цивилима који су овдје убијени 1992. године, истичући како је у Приједору убијено или нестало 5.200 Бошњака и Хрвата, а заједно са околним селима та бројка достиже 14.000 људи.

Досад идентификовано 2.100 жртава у Приједору

"У вријеме кад су чињени масакри над цивилима у Приједору сравњени су са земљом џамија и католичка црква, а масакр у Приједору се сматра другим по величини у рату у БиХ, након геноцида у Сребреници. Приједор је доспио у жижу свјетске јавности након што су новинари снимили затворенике у логору Омарска. Досад је пронађено 96 гробница на подручју Приједора и идентификовано 2.100 жртава, а процјењује се да их је у Томашици још најмање 800", писао је лист.

Такођер, наводе и како медији у РС-у штуро или никако извјештавају о Томашици те да предсједник овог бх. ентитета Милорад Додик пориче одговорност Радована Караџића и Ратка Младића за геноцид у Сребреници.

Међутим, након ових чланака Готеборгспостен је јуче објавио два чланка двојице професора, Кјелла Магнусона и Леннарта Палма.

У првом чланку професор са Универзитета у Уппсали, Кјелл Магнусон, наводи како се у БиХ као ни данас у Сирији није десио геноцид. Према његовим ријечима, појам геноцид настао је за вријеме Другог свјетског рата и односио се на страдања Јевреја чије је популације у Пољској, дијеловима СССР-а, Мађарској и Хрватској нестало између 70 и 90 посто.

"Постоје различити ставови о томе ко је крив за ратове у Југославији. Лично сматрам да узрок треба тражити у политичком систему у Југославији који је био изграђен у складу са етничким линијама, иако је то била једнопартијска држава. Истина је да су сукоби у бившој Југославији били најозбиљнији у Европи након Другог свјетског рата, али се не могу поредити са нацистичким геноцидом. Од готово 100.000 погинулих у рату у БиХ је готово 60 посто војника, док је погинуло 40.000 цивила, међу којима је највише, око 33.000, Бошњака. Ипак, то не значи да су били изложени геноциду", написао је Магнусон.

Он тврди да се термин геноцид у случају БиХ може користити само ако се површно гледа на прошлост и садашњост. Тако пише да чак ни у Сребреници није почињен геноцид иако је ту "почињен највећи појединачни масакр током рата у Босни".

Девалвирање злочина над Јеврејима

"Систематског прогона Бошњака, попут оног који је задесио Јевреје, није било. Дакле, у Босни није било геноцида, као ни данас у Сирији. Страшни злочини јесу почињени, али треба бити опрезан са ријечима. Данашња употреба термина геноцид девалвира злочине који су почињени против Јевреја у Европи", закључио је Магнусон.

У другом чланку, који је Готеборгспостен такођер објавио јучер, професор историје са Универзитета у Готеборгу Леннарт Палм, наводи како се никада не пише о хиљадама убијених Срба у рату у БиХ.

Он се осврће на два чланка објављена прије три седмице о Томашици, те наводи како се претпоставља да су жртве Бошњаци, а починиоци масакра Срби, док се "у пролазу спомињу Роми и Хрвати као жртве".

"Нема разлога да се сумња да су ту сахрањени Бошњаци, али то је само један у низу чланака у нашим главним медијима о жртвама југословенских ратова, док се практично никада не пише о српским жртвама. Истраживачко-документациони центар из данас потпуно бошњачког Сарајева, а који је финансиран из међународних фондова, наводи како је током рата у БиХ погинуло или нестало 97.207 људи, што је 2,22 посто становништва тадашње БиХ. Процјењује се да је погинуло 39.684 цивила и 57.523 војника. Несталим се сматра 16.662 људи. Од свих жртава 64.036 били су Бошњаци, 24.905 Срби, 7.788 Хрвати и 478 других националности. Треба напоменути да је 98,5 посто војника погинуло у борбама", пише он.

Додаје како је међу жртвама било 66 посто Бошњака, од чега су половина били војници, што значи да је међу свим жртвама било 33 посто бошњачких цивила.

"У неким масовним гробницама били су искључиво бошњачки војници, посебно је то случај у околини Сребренице. Овдје ваља имати и на уму да су Бошњаци били у сукобу и са Србима и са Хрватима, али и са Бошњацима који су стали уз Фикрета Абдића. У раније објављеним чланцима се спомиње како су поједини људи преживјели 'логоре смрти' што просјечног читаоца асоцира на Аушвиц. Такођер, пишу да су те наводне логоре открили британски новинари те спомињу 'слике изгладњелих мушкараца иза ограде'. Заправо се радило о томе да је Омарска била затвор за ратне заробљенике, а у Трнопољу су били затвореници и Бошњаци који су се ту склонили од ратних дешавања. Када је ријеч о фамозној фотографији момка који је живи костур, ради се о томе да је британски фотограф стао иза жице кокошињца те снимио човјека који је слободно ходао по Трнопољу као ратни заробљеник. Само неколико мршавих појединаца је било у српском логору, остали затвореници изгледали су прилично нормално", пише овај професор у Готеборгспосту.

Изостављање значајних дијелова стварности

Додаје како све то не значи да није било злостављања у српским логорима, али и наводи како Бошњаци никада нису пустили стране медије у своје центре за притвор. Палм наводи како су новинари претходне чланке написали вјероватно у доброј вјери, али да су подлегли пропагандном рату који траје већ деценијама.

"Ради се о томе да се изостављају значајни дијелови стварности и хисторије, чиме се она тумачи кроз приступ црно и бијело. Све то служи томе да Бошњаци добију симпатије као једина жртва у томе рату, да Европска унија (укључујући и Шведску) и САД имају оправдање што су признали сецесију легитимне чланице УН-а, те да NATO има аргумент да је с правом преузео право да интервенише и заустави геноцид", пише Палм.

Додаје како се у западним медијима у контексту жртве појављују једино Бошњаци који су били на страни Алије Изетбеговића, али не и они који су били уз Фикрета Абдића. Хрватске жртве се, пише он даље, спомињу само када су злочине над њима чинили Срби, али не и Бошњаци, док се српске жртве не спомињу никако. На крају, Палм поставља питање, докле ће се на тај начин представљати ствари када је ријеч о окрутном и непотребном рату у Босни и Херцеговини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.