Све коче јер су на дневном реду српске жртве

БАЊАЛУКА - Бошњачки министри у Савјету министара БиХ годинама су кочили усвајање Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина, а сада коче примјену стратегије блокирањем именовања чланова Надзорног тијела за праћење њеног спровођења.

Према тврдњама саговорника нашег листа, одлично упућеног у ову проблематику, бошњачки политички врх кочи примјену ове стратегије зато што би се приоритетно морали рјешавати предмети ратних злочина над српским цивилима и војницима, који су више од деценију и по гурани под тепих и држани у ладицама Тужилаштва БиХ. Наш саговорник тврди да бошњачким удружењима жртава која се противе томе да директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић буде именован за члана Надзорног тијела, не смета Којић лично, већ се крије страх од почетка примјене стратегије.

- Не треба уопште сумњати да ће бошњачки министри опструисати именовање Надзорног тијела и у случају да Република Српска подлегне притиску и предложи некога другог за члана тог тијела. Њима није у интересу да се стратегија почне примјењивати зато што би приоритет били најсложенији предмети, односно они у којима је било највише жртава и у којима су осумњичени високорангирани официри и чланови политичких руководстава. С обзиром на то да су или окончани или процесуирани готово сви сложени предмети у којима су оптужени високи српски официри или чланови цивилног руководства Републике Српске, то практично значи да би коначно на дневни ред дошли предмети у којима су жртве српски цивили и војници, а оптужени бошњачки официри и политички званичници - објашњава наш извор.

Он додаје да је у Ревидираној стратегији, која је послије двије године опструкција усвојена 24. септембра прошле године, препознато да је један од највећих проблема у вези са спровођењем раније стратегије био проблем одговорности за неспровођење закључака, упутстава и препорука Надзорног тијела.

- Ревидираном стратегијом су тужиоци који раде на предметима ратних злочина обавезни да спроводе закључке, упутстава и препорука Надзорног тијела. То значи да ће тужиоци морати поступати у складу са роковима и да неће моћи више да гурају предмете под тепих без било какве одговорности. Другим ријечима, предмети као што су “Атиф Дудаковић”, “Сакиб Махмуљин” или “Рамиз Дрековић” више неће моћи деценијама да буду у ладицама - објашњава наш саговорник.

Делегат СНСД-а у Дому народа и члан Заједничке парламентарне комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић каже да посебно треба пратити понашање представника међународне заједнице.

- Јасно је да Бошњаци на овај или онај начин коче примјену Ревидиране стратегије и то је потпуно јасно. Познато је да је Мисија ОЕБС-а тражила да без било каквог одгађања буде усвојена Ревидирана стратегија, а да је за то требало више од двије године. Исто тако, ОЕБС је тражио да се без одгађања именује Надзорно тијело, а свједоци смо да се и то кочи. Сада ћемо видјети да ли међународна заједница користи притиске само када су у питању Срби, а ми не треба да одустанемо од тога да Милорад Којић треба да буде члан тог тијела - каже Мајкићева.

Приоритети

Међу предметима који би требало да буду приоритетно процесуирани у складу са Ревидираном стратегијом су:

- Злочин у фочанском селу Јошаница у којем је 19. децембра 1992. године убијено више од 50 особа српске националности, међу којима двоипогодишња Данка, седмогодишњи Дражен и десетогодишња Драгана.

- Злочин из септембра 1995. године у мјесту Бравнице код Доњег Вакуфа, када је убијено најмање 20 српских цивила. Међу осумњиченима за тај злочин је и бивши хрватски министар одбране Дамир Крстичевић.

- Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем је страни тужилац Јуде Романо затворио истрагу. Предмет је поново активиран, али за злочин над голобрадим војницима ЈНА још нико није оптужен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.