Сусрет ратних ветерана 327. моторизоване бригаде из Дер

Бранећи границе Српске многи Дервенћани, Прњаворчани и Брођани заувијек оставише своје животе на планинским гудурама теслићке општине, подсјетио генерал Љубо Обрадовић

ДЕРВЕНТA - У знак сјећања на дане проведене на теслићком ратишту током Одбрамбено-отаџбинског рата, чланови Команде 327. моторизоване бригаде из Дервенте посјетили су у суботу мјеста на планинском масиву изнад Теслића, на којима су вођене борбе и гдје су изгинули њихови саборци. Том приликом на спомен-обиљежије погинулим борцима Теслићке бригаде у Блатници положени су вијенци и цвијеће, упаљене свијеће и одата пошта свим погинулим борцима из Брода, Дервенте и Прњавора, који су током рата бранили и одбранили овај дио Републике Српске. - Бранећи границе Српске многи Дервенћани, Прњаворчани и Брођани заувијек оставише своје животе на планинским гудурама теслићке општине - рекао је генерал Љубо Обрадовић. Он је подсјетио да је, ипак, најсуровија била Вучија планина, на којој су често битке са непријатељем вођене прса у прса. Ипак, остала је неосвојена, поносна и стамена на бранику Републике Српске. - Вучија планина била је стратешки веома важна тачка, јер би њеним овладавањем било омогућено лакше напредовање непријатељских снага према Теслићу, Котор Вароши и Бањој Луци. Знајући за то, храбри српски борци нису узмицали ни педаљ. Својим животима платили су одбрану ове планине и крвљу натопили њен плато. Aли су је одбранили - подсјетио је Обрадовић. Генерал је додао да су на овом дијелу теслићког ратишта биле ангажоване најјаче снаге муслиманске Aрмије БиХ, а да је сам Aлија Изетбеговић неколико пута посјетио своје свете ратнике, посебно муџахедине, дијелећи им "златне љиљане" само да се дочепају Вучије планине. Током сусрета сабораца из дервентске 327. моторизоване бригаде, осим евоцирања ратних успомена, кануле су и сузе, јер многи њихови пријатељи нису дочекали крај рата, а појединци су умрли - од посљедица мучења или рањавања - по окончању грађанског рата у БиХ. - Будуће генерације неће нам опростити, ако заборавимо наше погинуле саборце и не сачувамо сјећање на њих. Не смијемо да се стидимо онога што смо у рату урадили. Све битке водили смо витешки, бранили смо се, а нисмо нападали - истакао је један од припадника 327. моторизоване бригаде, Зоран Симић. Он је најавио да ће се Команда ове бригаде потрудити да сваке године организује окупљање ратних ветерана из Дервенте. С. ПЕЋИЋ ТAМПОН-ЗОНA Сада већ давне 1993. године, борци 327. моторизоване бригаде из Дервенте отишли су на теслићко ратиште, на којем су остали до краја рата. Невјероватно је, али истинито, да је ова бригада добила задатак да на Новом Шехеру - који се налази између Маглаја, Тешња, Теслића и Жепча - буде зона раздвајања између двије зараћене стране - муслиманске и хрватске. Тако су Срби спасавали и једне и друге од истребљења, до којег би сигурно дошло да између њих нису стали дервентски борци. Послије само годину дана, завађене комшије су се помириле и опет заједно насрнуле на српске борце...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.