Судски поступци у БиХ трају предуго: Један случај корупције рјешавају четири године

САРАЈЕВО - Пут до епилога у предметима високе корупције у БиХ траје готово четири године, показала је анализа спроведена на заједничком нивоу власти.

Ријеч је о истраживању “Просјечно вријеме потребно за рјешавање предмета у судовима” које је спровео и објелоданио један сектор Заједничке службе у Парламенту БиХ за потребе посланика и делегата. У том раду су сумирани подаци из институција БиХ и ЕУ о томе колико је просјечно потребно времена да запримљени предмети добију епилог у првостепеним поступцима у БиХ, али и у одређеним поступцима у Хрватској, Црној Гори и Србији.

Из релевантних извјештаја се види да судски поступци у БиХ трају предуго и да су судови утврдили кршења права на суђење у разумном року које је загарантовано Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Из приложених података произлази да је у домаћим судовима још неријешено око 2,2 милиона предмета, од чега је 1,9 милиона оних који се односе на неплаћене рачуне за комуналне услуге. На то дуже вријеме упозоравају домаћи и страни стручњаци који држе под лупом сектор правосуђа, а свима је заједничко интересовање за предмете који стоје под ознаком висока корупција.

- У предметима високе корупције који су окончани правоснажном пресудом дужина трајања поступака је 1.351 дан, што је 4,5 пута дуже од оптималног рока од 298 дана који је одредио Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ за завршетак првостепеног и жалбеног поступка - пише у документу који је објављен на званичној интернет страници Парламента БиХ, гдје се додаје и да у случајевима корупције, окарактерисаним као средњи ниво, до правоснажне пресуде прође у просјеку 939 дана. Радом судова у БиХ бавила се и Европска комисија. У извјештају о БиХ за 2020. годину, чији су дијелови саставни дио нове парламентарне анализе, истиче се да поступци и даље трају предуго у БиХ, уз оцјену да је потребно ојачати руководећи надзор од стране предсједника судова и главних тужилаца.

Дио анализе базиран је и на предмете ратних злочина. Општа оцјена која је дата иде у правцу да се постепено смањује број тих предмета, али и да је и даље процесуирање, посебно најсложенијих, у озбиљном заостатку према подацима које су добили за 2020. Према објелодањеним подацима, од 214 неријешених предмета, 89 поступака и даље је на чекању у домаћим судовима због недоступности оптужених лица, махом јер посједују држављанства и земаља у сусједству.

Сличне анализе ефикасности правосуђа радили су раније и у ОЕБС-у. Из те међународне организације недавно су потврдили да настављају рад са судијама и тужиоцима из судова и тужилаштава у Републици Српској, ФБиХ и Брчко дистрикту на побољшању ефикасности суђења и смањењу дужине трајања поступака. Додају да су и њихова праћења суђења показала да је дужина трајања поступака још велики проблем у раду правосуђа у БиХ, а то посебно забрињава јер је ефикасно правосуђе један од предуслова за обезбјеђење владавине права, једнакости грађана пред законом и права на правично суђење.

Истраживање парламентарног сектора је показало и да је пандемија вируса корона помрсила одређене конце и у правосуђу јер је у 2020. години укупан број случајева који чекају епилог повећан за 5,2 одсто у односу на ранији период.

Позиција

Анализа показује да је БиХ постигла одређени напредак у степену и брзини рјешавања грађанских и привредних првостепених предмета. У рјешавању управних предмета је, са просјеком од 393 дана, међу државама које имају застарјеле предмете, али успијевају постићи прихватљиво вријеме. Хрватска и Словенија су напредовале те достигле просјечно вријеме од 197 дана, док је тај рок у Сјеверној Македонији 281, а у Србији 745 дана. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.