Судови отимају имовину кршењем Устава и закона

Бањалука - Уставни суд БиХ је одбијањем апелације коју је РС уложила на одлуку Суда БиХ којом је у корист БиХ утврђено власништво над непокретном перспективном војном имовином у Хан Пијеску дерогирао одредбе Закона о одбрани и отворио могућност да на исти начин буде ријешен статус и остале перспективне и друге имовине која је под забраном располагања.

Изјавио је то "Гласу Српске" савјетник министра правде РС Никола Ковачевић коментаришући одлуку коју је Уставни суд БиХ донио 6. јула. Суд је у образложењу навео да та непокретност представља перспективну војну имовину која је прије 1992. године била у државној својини СФРЈ, односно ЈНА, а да је Споразумом о питањима сукцесије који су 2001. године потписале земље настале распадом СФРЈ прописано да се покретна и непокретна државна имовина СФРЈ преноси на државе сукцесоре. Уставни суд сматра неоснованим наводе РС да се књижењем права својине на БиХ крши Дејтонски споразум и одузима дио територије Српској те закључио да нема кршења права РС из Устава БиХ.

Ковачевић каже да је разочаран што нису остварена очекивања да ће Уставни суд исправити неправду и штету коју је РС нанио Суд БиХ.

- Образложење те одлуке потпуно је неприхватљиво и правно неутемељено. Анексом А на Споразум о сукцесији имовина бивше СФРЈ је припала новонасталим државама, а све до 2005. том имовином располагали су ентитети. Високи представник 2005. године намеће Закон о забрани располагања том имовином и посебно указује да Споразум о сукцесији не може бити основ за било какво књижење имовине у корист БиХ - истиче Ковачевић.

Додаје да је високи представник писмом које је упутио Правобранилаштву БиХ посебно упозорио да би свако књижење по основу Споразума о сукцесији било правно ништавно.

- Када је дошло до реорганизације војске, високи представник је изузео од забране располагања перспективну имовину, па је статус те имовине ријешен Законом о одбрани - каже он.

Наглашава да Уставни суд констатује и да споразум којим би та имовина била подијељена није закључен, али да и даље остаје обавеза Савјета министара БиХ и влада ентитета да закључе споразум.

- Поставља се логично питање, о чему и с ким ће преговарати РС ако та имовина буде укњижена као власништво БиХ. Која је сврха закључивања споразума ако ове некретнине буду уписане као власништво БиХ? Каква је позиција РС у тим преговорима, ако је имовина већ укњижена као власништво БиХ. Наведена је могућност да се таквим споразумом може промијенити носилац власништва. Такав став суда је  потпуно неприхватљив јер је јасно шта је право власништва, како се то право стиче и која овлашћења има носилац тог права.  Оног момента кад се БиХ укњижи као власник имовине, РС губи легитимацију да на било који начин одлучује о правној судбини те имовине - појашњава Ковачевић.

Додаје да се поставља и питање који су мотиви и шта је крајњи циљ да имовина и територија РС буду књижени као власништво БиХ, посебно ако се зна јасан став РС у погледу приступања НАТО-у и ако Оружане снаге БиХ несметано користе сву перспективну имовину која се налази на територији РС.

- Одлукама Суда БиХ и Уставног суда БиХ, РС губи право загарантовано Уставом РС и Законом о одбрани. Такве одлуке супротне су Дејтонском споразуму и Уставу РС. У прилог тој тврдњи позивамо се на одлуку Уставног суда из 1998. године којом је одбијен захтјев Алије Изетбеговића којим су оспорене одредбе Устава РС, а које регулишу управо то питање. У тој одлуци Уставни суд је указао да су регулисање имовинско-правних односа, облигационих односа и заштита свих облика својине у искључивој надлежности ентитета, односно РС - рекао је Ковачевић.

РС би одлуком Уставног суда требало да остане без објекта и земљишта површине 11.474 квадратна метра, а Ковачевић подсјећа да Устав РС гарантује да је територија Српске јединствена, недјељива и неотуђива.

- Суд БиХ и Уставни суд БиХ нису имали у виду чињеницу да је та имовина, прије него што је Закон о забрани ступио на снагу, одлуком Владе РС књижена у корист тадашњег Министарства одбране РС, односно на Српску. Ради се о стеченим правима, Влада РС једина је овлашћена да одлучи коју имовину и који облик стварних права ће пренијети за потребе Оружаних снага БиХ. Једино таква одлука може да послужи као правни основ за књижење одређених стварних права у јавним књигама - рекао је Ковачевић.

Радуљ: Идемо у амбис

Бивши правобранилац РС Слободан Радуљ каже да није јасно како су политичари успјели да направе заједничку војску, што је далеко крупнија ствар од питања власништва над војним локацијама, а да не могу донијети закон о војној имовини.

- Све се могло једноставно ријешити доношењем закона, а очигледно је да је постало правило да оно што не може да ријеши политика у интересу једне опције, то завршава Уставни суд БиХ, чиме идемо у амбис - рекао је Радуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.