Судије пред избором - Устав или протекторат

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Уставни суд БиХ, у којем још не сједи ниједан судија из реда српског народа, коначно је на дневни ред ставио апелацију за оцјену уставности одредаба Кривичног закона, међу којима су и оне најконтраверзније са потписом Кристијана Шмита, а из Српске је отворено поручено да постоји само једна исправна и правна одлука која може бити донесена.

Посланички клуб СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је половином децембра 2025. године апелацију Уставном суду БиХ, који ради у "крњем" саставу, за оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона БиХ и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона које је 2023. наметнуо Шмит потписујући се као високи представник, а којима је за непоштовање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да "правила" ступају на снагу објавом на сајту ОХР-а.

Најпознатија посљедица примјене тог члана је судски процес који је отворен против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске и који је окончан  правоснажном пресудом Суда БиХ којом је проглашен кривим те му је забрањено обављање јавних функција на шест година.

Због пресуде је, између осталог, изгубио мандат првог човјека Српске, док је СНСД, странка на чијем је челу, отворила још један процес у правосуђу да би, поништила Шмитове одлуке јер није ни легални високи представник.

Шмит је, у међувремену, усред промјене међународних околности, поднио и оставку на мјесту високог представника, а у Уставном суду БиХ су у неколико наврата истицали да је ријеч о сложеном предмету те да због тога не долази на дневни ред сједница.

Аргументи

Из Српске, с друге стране, вјерују да одуговлачење има другачију позадину и да је уско везана за изборне рокове и предају кандидатских листи.

То је јуче за "Глас" поновио први човјек СНСД-а у републичком парламенту Срђан Мазалица. Тврди да су њихови аргументи толико јаки да Уставни суд БиХ не може да одлучи другачије осим да стави ван правног промета, како је рекао, Шмитову одредбу коју примјењују институције.

Поновио је да претпоставља да је суд одуговлачио са стављањем апелације на дневни ред да не би остало довољно времена за ревизију пресуде прије него што исцури рок за достављање кандидатура на предстојећим изборима.

- Све смо детаљно образложили и не могу замислити правну ситуацију у којој суд одбацује наш захтјев за оцјену уставности. Одлука суда мора да буде у нашу корист. Другачије није могуће, јер смо доставили толико јаке аргументе у прилог томе да су те допуне Кривичног закона БиХ неуставне по неколико основа, а посебно по томе што су дошле из пера Кристијана Шмита, знајући да није именован у складу са процедурама – истакао је Мазалица.

Тврди да су оспорене одредбе закона у супротности са општим одредбама и принципима кривичног права и кривичног законодавства.

- Уставни суд би требало да утврди да су оне неуставне чак и да их је донијела Парламентарна скупштина БиХ према уставној процедури. Очекујем одлуку тим прије што је Шмит поднио оставку тако да нема ни политичког притиска на суд. Мислим да су и стране судије свјесне о чему се ради, јер су стручњаци говорили да због тог закона БиХ треба избацити из Савјета Европе, а предсједник Европског суда за људска права бира троје страних судија у БиХ - категоричан је Мазалица.

На питање шта, ипак, ако Уставни суд донесе другачију одлуку, нагласио је да би, у том случају, само волио да види образложење.

- Свака част ономе ко у случају таквог епилога буде морао да напише образложење на аргументе које смо изнијели. Тај је супермен. Чак и када би рекли да признају Шмита, да има за то и то право, опет је тај закон неуставан - закључио је Мазалица.

Поруку за Уставни суд БиХ јуче је имао и предсједник Српске Синиша Каран.

- Од крњег Уставног суда БиХ очекујем да се својим будућим одлукама врати на постулате поштовања изборне воље грађана, која је основа сваког демократског друштва, уставности, законитости, владавине права и правне државе – рекао је Каран који је и стручњак за уставно право.

Подвукао је да, иако дејтонска категорија, тај суд не штити уставни поредак.

- Уставни суд БиХ је више од 30 година рушио уставни поредак Српске и БиХ. Људи у Уставном суду БиХ нису уставобраниоци, већ уставорушиоци. Не очекујем ништа од њих, јер су имали много шанси да од несрећне БиХ направе државу која ће се базирати на демократским принципима, што није испоштовано - рекао је Каран поводом стављања на дневни ред апелације СНСД-а на сједници која је заказан за 2. и 3. јул.

Да је члан 203а "Неизвршавање одлука високог представника" Кривичног закона БиХ у супротности са Уставом и конвенцијом о људским правима је указивао и правник из Сарајева Дамир Сакић.

- Увјерен сам да је члан 203 Кривичног закона БиХ у супротности са Уставом БиХ, те да би у Уставном суду то требало бити утврђено и тај члан би требало да буде укинут – наводио је Сакић у анализама на друштвеним мрежама гдје је подсјетио и да је Уставни суд БиХ заузео став према којем су одлуке високог представника (када је именован у складу са Анексом 10) домаћи закони са страним ауторитетом, те су подложни контроли уставности.

 

Фамозни закључак

Одговоре из Уставног суда БиХ, у неколико наврата, је затражила шеф Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.

У документацији коју је доставила је и мишљење Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, у којем се констатује да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе, те да су измјене Кривичног закона које је наметнуо Шмит неуставне.

Уставноправна комисија је, наиме, у фебруару ове године, већином гласова, усвојила закључак да високи представници не могу да доносе законе.

"За" су гласали српски и хрватски посланици на сједници надлежне комисије у оквиру расправе о захтјеву из Уставног суда, а управо у вези са оцјеном уставности наметнутих одредби Кривичног закона коју је затражио СНСД тако да је и та аргументација на адреси суда.

То је, иначе, био први пут да је једно парламентарно тијело заузело званично такав став, али дио правника сумња да ће и промијенити мишљење код судија Уставног суда БиХ о улози коју овдје имају највиши службеници ОХР-а.

У суду, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Српске јер након пензионисања доскорашњих кадрова нису именоване нове судије с обзиром на то да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

Правила рада

Уставни суд БиХ још ради по сопственим правилима, јер нема консензуса за усвајање закона на којем инсистирају званичници Српске, уз подршку и оних из ХДЗ-а. Правилима је прецизирано да, између осталог, суд може одгодити, односно прекинути расправљање о предмету, с циљем прибављања нових података и обавјештења, као и у другим случајевима.

Одлуке на пленарној сједници и Великом вијећу доносе се већином гласова од укупно девет судија Уставног суда, уз изузетке, а сваки судија који је учествовао у разматрању предмета има право да издвоји мишљење у складу или супротно одлуци, или само да да изјаву о неслагању или придруживању издвојеном мишљењу.

• Ко су судије:

Мирсад Ћеман

Валерија Галић

Марин Вукоја

Лариса Велић

Ангелика Нусбергер

(Њемачка)

Хелен Келер 

(Швајцарска)

Леди Бианку

(Албанија)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.