Судије чувари Шмитове самовоље

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако је прошло шест мјесеци откако је Уставни суд БиХ запримио апелацију СНСД-а за оцјену уставности наметнутих одредаба Кривичног закона БиХ иза којих стоји Кристијан Шмит, судије и даље не стављају тај предмет на дневни ред што појачава сумње да га свјесно држе у ладици и тако штите нелегално дјеловање њемачког политичара.

Посланички клуб СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске поднио је половином децембра 2025. године апелацију Уставном суду БиХ, који ради у "крњем" саставу за оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона БиХ и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона које је 2023. наметнуо Шмит потписујући се као високи представник, а којима је за непоштовање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да "правила" ступају на снагу објавом на сајту ОХР-а.

Најпознатија посљедица примјене тог члана је судски процес који је отворен против Милорада Додика у својству предсједника Републике Српске и који је окончан  правоснажном пресудом Суда БиХ којом је проглашен кривим те му је забрањено обављање јавних функција на шест година. 
Због пресуде је, између осталог, изгубио мандат првог човјека Српске, док је СНСД, странка на чијем је челу, отворила још један процес у правосуђу да би, поништили Шмитове одлуке јер није ни легални високи представник. 

Шмит је, у међувремену, усред промјене међународних околности, поднио и оставку на мјесту високог представника, а Уставни суд још није одлучивао о захтјеву СНСД-а. 

Посљедња 171. пленарна сједница суда је одржана у петак и то електронским путем, али судије ни овај пут нису имале пред собом захтјев из СНСД-а. 
И док из суда поручују да ће предмет доћи на ред и да је ријеч о материји која тражи вријеме, посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Милорад Којић наглашава да су Шмитове измјене Кривичног закона БиХ правно питање које би могли одлучити студенти прве године права, уз опаску да је само потребно да се Уставни суд БиХ окане политике и бави правом.

- Потпуно је јасно да Шмит нема надлежност за доношење закона и да је за то једина надлежна Парламентарна скупштина, а јасно и да је крњи Уставни суд БиХ био и остао продужена рука бошњачке политике са циљем стварања унитарне БиХ и укидања Републике Српске – рекао је Којић за "Глас". 

Шеф посланичког Клуба СНСД-а у републичком парламенту Срђан Мазалица раније је за "Глас Српске" изјавио да је јасно да су њихови аргументи толико јаки да Уставни суд БиХ не може да одлучи другачије осим да стави ван правног промета ту Шмитову одредбу коју примјењују институције. 

- Све смо детаљно образложили и не могу замислити правну ситуацију у којој суд одбацује наш захтјев за оцјену уставности - навео је Мазалица, додајући да је само питање времена када ће судије донијети одлуку – да ли када Шмит дефинитивно оде из БиХ или када истекну изборни рокови за достављање кандидатских листи. 

Одговоре из Уставног суда БиХ, у неколико наврата, је затражила шеф Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.
У документацији коју је доставила је и мишљење Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, у којем се констатује да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе, те да су измјене Кривичног закона које је наметнуо Шмит неуставне.

Уставноправна комисија је, наиме, у фебруару ове године, већином гласова, усвојила закључак да високи представници не могу да доносе законе. 
"За" су гласали српски и хрватски посланици на сједници надлежне комисије у оквиру расправе о захтјеву из Уставног суда, а у вези са оцјеном уставности наметнутих одредби Кривичног закона БиХ коју је затражио СНСД. 

То је први пут да је једно парламентарно тијело заузело званично такав став, али дио правника сумња да ће и промијенити мишљење код судија Уставног суда БиХ о улози коју овдје имају највиши службеници ОХР-а. 

У суду, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Српске јер након пензионисања доскорашњих кадрова нису именовани нове судије с обзиром на то да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

Стразбур

Поједини медији јуче су пренијели да је Европски суд за људска права у Стразбуру одбио апликацију правног тима Милорада Додика који се жалио и на тој адреси на пресуду Суда БиХ. До закључења овог броја "Гласа" није се обраћао нико из његовог тима у вези са овим питањем. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.