Судбину Балкана неће кројити Брисел?

БАЊАЛУКА - Формирање комисије за Балкан коју би предводиле Русија и САД, усљед немогућности ЕУ да се бави овим простором, је добра идеја која може да заживи у доба озбиљног мијешања карата у геополитици, али то није нешто што може да се заврши преко ноћи и само од себе, већ је потребно указивати на то свјетским играчима, бити стрпљив и остати на правом путу.

Став је то стручњака за геополитичке односе који су подвукли да је та идеја, коју је предсједник Српске Милорад Додик отворено понудио предсједнику Русије Владимиру Путину на састанку у Сочију, питање које треба одржавати у јавном простору те указивати на проблеме које муче овај дио Европе због сопствених неслагања или мијешања страног фактора у унутрашња питања, што је случај у БиХ. 

БиХ је званично на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, али дио политичара, махом из Српске, сматра да званични Брисел, усљед свих проблема и других ставова, не може да се у пуном капацитету посвети овом региону.

Питање дјеловања ЕУ поново је отворио Додик. Брисел, тврди, више нема потенцијала да се бави овим просторима, уз опаску да је и све што је до сада урадила на Балкану било погрешно. Због тога би, како је пренио и Путину, Русија и САД требало да формирају комисију за Балкан. У њој би мјесто било остављено и за Мађарску која, уз Русију и САД, одлично познаје ситуацију у овом дијелу Европе за разлику од тренутних лидера у ЕУ.

- Уз све су срушили и Дејтонски споразум политички муслимани заједно са тим неуспјешним администрацијама у Европи, под менторством Бајденове администрације. И ми прихватамо да Русија и Америка, као глобалне силе, сачине једну балканску комисију која би се бавила просторима Балкана, па и нашим просторима - рекао је Додик.

Та, практична молба која је пренесена Путину, каже професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић, је прилично реална јер су у свијету велике тектонске промјене.

- Сведочимо једном слому епоха. Одлази свет хегемоније у којој је и ЕУ која је на Балкану учествовала у сузбијању српског фактора и Срба као народа. Та Унија је сада у тешкој позицији - с једне стране се руше сви њени модели, док је с друге у рату са Русијом на простору Украјине. ЕУ је свет који одлази. То је јасно апострофирано Путину, а и он то веома добро разуме - изјавио је Перишић за "Глас".

Тврди да се, с друге стране, ствара нови, мултиполарни свијет без ЕУ у којем се уочавају Русија, Кина, САД.

- Постоји дијалог између Москве и Вашингтона што је озваничено састанком Путина и Доналда Трампа. Отворена су глобална питања. Једно питање је сигурно и Балкан, али о свему томе мора постојати иницијатива са ових простора. Додик је то питање и отворио, односно да се српско питање у БиХ, а и тиме и Балкан постави на дневни ред кључних великих сила. Шанса за то сада и постоји, јер је главни реметилачки фактор на Балкану ЕУ сада у тој тешкој позицији. Она је имала потенцијала, али га је искористила за рушење српског фактора, а не у изградњу Балкана - рекао је Перишић који је подсјетио да су, свака на свој начин, и Русија и САД присутне управо на Балкану.

Сматра да је Додик добро уочио да се српско питање не може ријешити директно у разговорима са Вашингтоном нити било с ким са запада већ преко Москве.

- И зато је иницијатива практично предата у Русији која већ иде у том правцу и то представљањем извештаја Републике Српске који спрема Српска. Пут ка Вашингтону, за Србе, иде преко Москве - закључио је Перишић.

Политиколог и стручњак за геополитичке односе из Београда Александар Павић сматра да је на столу одлична идеја јер би, за разлику од ЕУ, Русија и Трампова Америка стварно биле објективне и непристрасне у много већој мјери.

- ЕУ је одавно заузела антисрпски став. У БиХ подржава Сарајево, у Србији Приштину и тамошње сецесионисте тако да се показала као неко ко не може да буде посредник у било чему нити у постизању мира. То је показала и у Украјини. С друге стране, САД су објавиле још у мају у Дејтону, поводом три деценије од потписивања Дејтонског споразума, да више неће фаворизовати никога у БиХ и да ће своје добре услуге понудити конститутивним народима те да се неће мешати у унутрашње односе. Русија тако одавно ради и стоји иза Дејтона, као и Мађарска која стоји иза Дејтона - рекао је Павић за "Глас".

Комбинација тих земаља, са акцентом на Москву и Вашингтон, истиче, била би у много бољој позицији да ријеши питање БиХ него што би икада могла да буде ЕУ.

- Све речено за БиХ важи и за цели Балкан. Међународно право мора да се поштује - категоричан је Павић који је сматра да идеја о формирању нове комисије за ово поднебље неће заживјети, како се каже, преко ноћи, али да има перспективу у догледно вријеме, односно у "средњем року".

Озбиљан играч

Да би комисија за Балкан могла да буде озбиљан играч, чак и дио дијалога између Русије и САД, сматра и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.

- То може бити један механизам зато што је питање БиХ важно питање у смислу реализације Дејтонског мировног споразума. Видимо да и 30 година у реализацији споразума им много проблема креираних од Запада, рекао бих, прије свега нелегитимног Кристијана Шмита - рекао је Калабухов, а пренијели медији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.