Суд прихватио фантомске доказе

Бањалука - Фантомски телефонски позив којим је пренесен наводни план за операцију убијања муслиманских заробљеника у Сребреници, нестали шифровани телеграм са наређењем за слање војника који ће учествовати у стријељању и извођење закључака сабирањем и повезивањем посредних доказа, послужили су судском вијећу Хашког трибунала да донесе осуђујућу пресуду генералу Војске РС Здравку Толимиру.

Навела је то невладина организација "Историјски пројекат Сребреница" у анализи доказа који су коришћени на суђењу Толимиру, а који су пуни нелогичности. На то је у издвојеном мишљењу указала и судија Приске Нијамбе, коју су прегласала преостала два члана судског вијећа.

Фантомски позив

У анализи "Историјског пројекта Сребреница" наведено је да је наводни телефонски позив официра за безбједност Зворничке бригаде Драге Николића начелнику штаба те бригаде Драгану Обреновићу један од кључних момената хашког наратива о Сребреници откако се 2003. године Обреновић нагодио са Тужилаштвом.

- Обреновић је, како је наведено у пресуди Толимиру, 13. јула 1995. примио позив од Николића, који га обавјештава о планираној операцији убијања муслиманских заробљеника и захтијева одобрење за коришћење неколико људи у ту сврху. Николић је наводно наређење за убијање заробљеника примио лично од официра за безбједност Братуначке бригаде Војске РС Момира Николића. Вјеродостојност ове информације је спорна јер су и Момир Николић и Обреновић свједоци сарадници који су склопили нагодбу са Хашким тужилаштвом - наведено је у анализи.

"Историјски пројекат Сребреница" истиче да у пресуди Толимиру та информација игра важну улогу, јер служи као доказ да су релевантне структуре Војске РС, а посредно и Толимир, знали за одвијање операције масовног убијања.

- Међутим, не покреће се питање кредибилитета Момира Николића, који је у ревности да тужилаштву пружи доказе искрене сарадње чак себи приписао два убиства за која се касније испоставило да их није починио. Хашки трибунал је послије тога донио закључак да је Момир Николић као свједок у толикој мјери непоуздан да убудуће његове исказе више не би требало прихватати без додатних доказа. Ово је на суђењу Толимиру занемарено - истиче се у анализи.

Виртуелни телеграм

Недостатак опипљивих доказа у процесу против Толимира, додаје се, дошао је до пуног изражаја током свједочења бившег команданта Другог батаљона Зворничке бригаде Војске РС Срећка Aћимовића.

- Aћимовић је као свједок тужилаштва 8. фебруара 2011. године изјавио да је команда његовог батаљона запримила шифровани телеграм са наређењем да се одређени број војника из његовог батаљона издвоји и упути на локалитет Ораховац/Роћевићи, гдје ће учествовати у стријељању заробљеника. Aћимовић је рекао да је одбио да изврши то наређење. Међутим, тог телеграма, који би тешко инкриминисао српску страну, нема међу материјалним доказима. Једини извор сазнања о том документу је свједок тужилаштва Aћимовић - наводи "Историјски пројекат Сребреница".

Додаје се да је у англосаксонском и континенталном правном систему неспорно да на скали вјеродостојности материјални докази имају предност у односу на изјаве свједока.

- Сва сазнања о виртуелном телеграму, који би требало да послужи као материјални доказ намјере да заробљеници буду стријељани, потичу од уцјењивог свједока који не може да наведе ниједну специфичну појединост у вези са документом за који тврди да га је имао у рукама - пише у анализи.

У анализи је истакнуто да је, у складу са приступом који се своди на извођење крупних закључака сабирањем и повезивањем посредних доказа, судско вијеће на приједлог тужилаштва као доказ прихватило документ који носи датум 13. јул 1995. године, за који није сасвим јасно да ли је приједлог или наређење. Документ је, наводно, припремио потпуковник Миломир Савчић по Толимировом наређењу.

- У документу, између осталог, пише да око 1.000 заробљеника из Касабе треба склонити са главног пута и смјестити у неку затворену просторију. Вијеће садржај тумачи у смислу сличног наређења генерала Ратка Младића од истог дана и Толимира на основу тога приказује као Младићевог сарадника у спровођењу "подлог плана" да заробљеници прво буду сакривени од очију јавности, а затим погубљени. Овог документа Савичић се не сјећа, а мајор Зоран Малинић, који је требало да изврши наређење, не памти да га је икада примио - истакнуто је у анализи.

Хашки трибунал осудио је Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за геноцид над муслиманима у Сребреници и Жепи 1995. године. Толимир је као члан удруженог злочиначког подухвата проглашен кривим за геноцид, удруживање ради почињења геноцида, истребљење, убиства, прогон и присилно премјештање.

Нијамбе

Судија Приске Нијамбе навела је у издвојеном мишљењу да се већина у судском вијећу руководила доказима који не би подржавали њихове закључке ако би се примијенили начелно ван сваке разумне сумње. Она је истакла и да није постојао удружени злочиначки подухват.

- Без трунке доказа предочених током суђења који би указивали на постојање у писаном облику плана за удружени злочиначки подухват да се врши убијање и без икаквих директних изјава којима би се доказивала таква намјера, већина се позива на посредне доказе приликом утврђивања умишљаја - навела је судија Нијамбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.