Суд БиХ не може сам бирати гдје ће судити

Сарајево - Став РС да мора бити јасно дефинисана надлежност Суда БиХ прихваћен је јуче на састанку директора за западни Балкан у Генералној дирекцији Европске комисије за сусједство и преговоре о проширењу Жана Ерика Пакеа са шефом Делегације ЕУ у БиХ Ларсом Гунаром Вигемарком и министрима правде у БиХ.

Тај став је уграђен и у протокол, који су недавно послије састанка у Бриселу потписали министри правде БиХ и ентитета и први човјек Правосудне комисије у Брчко дистрикту.

- Наставили смо размјену мишљења и ставова у вези са законом о Суду БиХ. Утврдили смо даље кораке које би требало да буду предузети са утврђеним временским роковима до Божића, односно уочи Нове године - казао је Паке истакавши да је састанак сесија на министарском нивоу у оквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа који воде БиХ и ЕУ.

Нагласио је да постоје добри и квалитетни нацрти закона који су урађени 2013. и ове године. Први је креирало Министарство правде БиХ, а други Министарство правде РС.

- Министарство правде БиХ формираће радну групу која ће радити на разради релевантних закона на основу постојећих - рекао је Паке и истакао да су имали квалитетан састанак који омогућава напредак.

Вигемарк је након састанка за "Глас Српске" рекао да је ријеч о почетку процеса за који се нада да ће донијети добро и компромисно рјешење.

- Уважен је став представника РС и то може довести до напретка. Треба ријешити питање надлежности, али и функционалности Суда БиХ. Сви су показали спремност да радимо. На нивоу Министарства правде БиХ биће састављена радна група која ће анализирати сва рјешења да бисмо у будућности имали не само ријешена питања надлежности него и функционалности Суда - рекао је Вигемарк и додао да мора бити направљен искорак како би дошли до компромиса.

Министар правде РС Антон Касиповић подвукао је да је за Српску неприхватљива проширена надлежност Суда БиХ.

- РС јасно стоји на становишту да треба прописати његову стварну надлежност. За РС је најважније да постоје два концепта закона о Суду БиХ - нацрт из 2013. чији је аутор Савјет министара БиХ и концепт закона кога је припремило Министарство правде РС ове године и који су потпуно равноправни у овом процесу - рекао је Касиповић.

Истакао је да у кривичним законима у БиХ, ентитета и Брчко дистрикта треба прописати кривична дјела за која је надлежан Суд БиХ.

- Тада више нећемо имати нејасноће и импровизацију у вези са тим ко је за шта надлежан - рекао је Касиповић наводећи да ће представници РС своја рјешења заснивати и на анализи коју ће урадити Високи судски тужилачки савјет (ВСТС) БиХ и на закључцима и препорукама округлог стола, који ће 26. октобра организовати Удружење правника РС.

Касиповић је нагласио да овај процес трпи и одређена настојања за преживљавањем и опстанком проширене надлежности Суда БиХ.

- То није добро и о томе недвосмислено говори и аналитичка процјена, коју је прошле године урадио ВСТС. Потпуно је јасно да се није успјело на тај начин, а не треба заборавити да је чак три године утрошено на такозвани принцип објективизације, а резултата нема - констатовао је Касиповић и процијенио да ће овај процес, ипак, бити завршен у наредна четири мјесеца иако структурални дијалог за четири године не биљежи значајније помаке нити резултате у реформи правосуђа.

Федерални министар правде Мато Јозић је оцијенио да је настављена позитивна атмосфера зачета у Бриселу и изразио наду да ће почетком године бити усаглашен закон о Суду БиХ. Предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија сматра да је добро што је та институција заступљена у овом процесу. Потврдио је да је питање надлежности Суда БиХ главна кочница реформе правосудног система БиХ. Састанку у згради Делегације ЕУ у БиХ присуствовали су и министар правде БиХ Јосип Грубеша, његов замјеник Незир Пивић и предсједник Правосудне комисије Брчко дистрикта Сафет Пизовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.