Суд БиХ и даље суди ретроактивном примјеном закона

Сарајево - Уставни суд БиХ одбацио је велики број апелација осуђених за злочине против човјечности, а којима је казне изрекао Суд БиХ ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ из 2003. године, иако је Европски суд за људска права у Стразбуру још 2013. године донио одлуку да је примјена тог закона погрешна.

Суд у Стразбуру прије три године у предмету "Мактоуф и Дамјановић" утврдио је да Суд БиХ није могао у предметима ратних злочина ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ, већ Кривични закон СФРЈ, који је био на снази за вријеме извршења кривичног дјела. Тиме је у питање доведен већи дио пресуда Суда БиХ, углавном изречених оптуженим Србима, а који су редом осуђивани на основну Кривичног закона БиХ који је много строжи по питању казни од закона из времена СФРЈ.

Иако се очекивало да такве пресуде почну редом да падају, то се није десило, а осуђени, махом Срби, почели су да упућују апелације Уставном суду БиХ.

Међутим, велики број ових апелација, упућених управо због ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, је одбијен.

Тако је Уставни суд 26. октобра одбацио апелације у предметима "Радослав Кнежевић", "Милорад Шкрбић", "Саша Зечевић" и "Маринко Љепоја", а 10. октобра одбијене су и апелације у предметима "Душан Јанковић", "Зоран Гороња" и "Властимир Голијан".

У свим тим предметима Уставни суд је донио, најблаже речено, чудно образложење. Закључио је да "не постоји кршење гаранција установљених чланом 7. Европске конвенције када су осуда и казна засноване на кривичном закону који је ступио на снагу након извршења кривичног дјела".

- Кривично дјело као такво било је прописано међународним правом које је било на снази у вријеме када је почињено кривично дјело, иако као такво у то вријеме није било препознато важећим домаћим законом - наводи се у закључку Уставног суда послије одбијања поменутих апелација.

Адвокат Милан Романић каже да је Уставни суд вјероватно оцијенио да одлука Европског суда за људска права у предмету "Мактоуф и Дамјановић" не обухвата предмете злочина против човјечности.

Романић каже да су многи предмети против Срба, када је постало извјесно да ће Европски суд донијети одлуку у корист Мактоуфа и Дамјановића, преквалификовани из оптужби за ратни злочин и геноцид, у кривична дјела злочина против човјечности.

- То је рађено с циљем доношења што виших казни за оптужене Србе. Ниједан припадник бошњачког народа није оптужен за злочин против човјечности - појаснио је Романић.

Као примјер наводи случајеве "Гороња" и "Савановић", који су били оптужени за геноцид за стријељање више стотина Бошњака на фарми Брањево. Судски поступак трајао је двије године, а пред крај суђења оптужница је преквалификована.

- Судско вијеће са Миром Смајловић на челу тада врши преквалификацију оптужнице у злочин против човјечности. Због тога су они добили дупло веће затворске казне, што је и био циљ такве одлуке судског вијећа - каже Романић.           

Након тога и Тужилаштво БиХ, додаје, осумњичене Србе у предметима ратних злочина почиње махом да терети за злочин против човјечности, како би им се судило према строжем закону, који није био на снази у вријеме кривичног дјела.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Милан Мандић каже да не изненађује то што је Суд БиХ, и поред одлука Европског суда за људска права БиХ, нашао начин да у предметима ратних злочина настави да суди ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ, као ни то што Уставни суд одбија те апелације.

Право

Уставни суд БиХ закључио је, разматрајући апелације осуђених Срба, да није прекршено право апеланата на правично суђење по Уставу БиХ и Европској конвенцији јер, како је наведено, у околностима тих случајева нема ништа што би упутило на закључак да је доведена у питање једнакост странака у поступку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.