Стварне намјере бошњачке елите

Посљедњи догађаји везани за хапшење члана ратног Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића у Лондону показују да Бошњаци никако не желе Босну и Херцеговину, бар не овакву, дејтонску, каква је сада. Они се више ни не труде да на све начине покажу Србима и Хрватима да желе државу којом ће неприкосновено владати и у којој неће постојати било какво право на другачије мишљење.

У таквој земљи, утицај других, прије свега Срба, треба, по њима, да буде на равни бесједе, без смисла и значаја, лазовићевски. Као јефтин предмет који ће повремено показивати Европљанима примјере мултиетничке и грађанске државе у коју одавно више нико не вјерује. За то вријеме, сви они који мисле другачије од сарајевске "ћаршије", треба да буду сакривени у мишију рупу и да из ње посматрају како улицама Сарајева демонстрирају "босански патриоти" са паролом "Србија је фашистичка и геноцидна".

Све то није нимало случајно јер се у Сарајеву, пред домаћом и међународном јавношћу, годинама покушавају ствари представити као црно-бијеле, у којој су једни добри а други искључиво лоши, једни агресори, други жртве. Зна се шта то подразумијева. Па када се деси случај као овај са Ејупом Ганићем, онда истина, мимо устаљеног клишеа, по вољи Бошњака, исплива на површину. Непланирано.

У таквим ситуацијама пуцају сви оквири дозвољеног понашања и показују се стварне намјере бошњачке националистичке политичке елите. Право је сваког да има свој став о актуелним питањима у земљи али нико нема право да институције државе користи као логистику за остваривање политичких амбиција и фрустрација. То је најбољи пут за распад земље. Модел и рецепт истовремено.

Не треба марити за мишљење промашеног лидера странке за БиХ Хариса Силајџића све док год он, у страху за своју будућност, из канцеларије члана Предсједништва БиХ, не најави да ће се "свим средствима борити...", и уз то пошаље свог савјетника, будућег амбасадора БиХ у Aустралији Дамира Aрнаута да о трошку државе води Ганићев правни тим. Невјероватно. Институције државе у функцији једне странке. Или још горе, институције БиХ у функцији осумњиченог за ратне злочине.

Истовремено, други Силајџићев човјек који је давно приватизовао све полуге одлучивања у Министарству спољних послова, Свен Aлкалај, држи лекције свима редом, па чак и амбасадору Велике Британије у БиХ Мајклу Тејтему. Заборављајући на све, на Устав, на законе, на овлашћења, на чињеницу да је колективно Предсједништво задужено за спољну политику земље, Aлкалај шаље протестну ноту Министарству спољних послова Србије. Спољну политику БиХ преотела је Странка за БиХ.

Нису само дешавања везана за "случај Ганић" показала непоштовање принципа одлучивања у институцијама БиХ. То, на овај или онај начин, постаје устаљена пракса. Сликовито, то показује и недавна провала у Парламентарну скупштину БиХ поводом обиљежавања непостојећег празника 1. марта. Ко, уосталом, мари за процедуре и одлуке надлежних у државном Парламенту. Коме год падне на памет у Сарајеву може милом или силом у Парламентарну скупштину БиХ. Насрнути на обезбјеђење, развалити врата Парламента. Све је дозвољено. Нарочито ако је у питању Бошњак. Закони и процедуре ионако важе само за представнике друга два народа.

Хапшење осумњиченог за ратни злочин Ејупа Ганића само је пробудило стварне намјере и мотиве. То је узбуркало емоције, пробудило никад напуштене амбиције за унитарном БиХ у којој ће доминирати већински народ. То јесте проблем Бошњака и Босне и Херцеговине, али не само њихов.

Ћуте међународне дипломате у БиХ, заћутао високи представник, уплашено и у невјерици, широм отворених очију говори британски амбасадор објашњавајући у страху како "то нема везе са званичном британском политиком". Нико ни једне ријечи о разбијању институција земље, о осуди политике која чини све да разбије и оно мало што је остало од заједничке државе. Нико ни ријечи.

Послије олаког и непромишљеног коришћења и злоупотреба институција Босне и Херцеговине, постало је још јасније куда би водило јачање овлашћења и надлежности БиХ, за које се са нескривеним амбицијама залажу све бошњачке странке. Срећом, то је само сан о којем могу сањати.

Супротно очекивањима оних који приватизују државу и њене институције, Република Српска, предвођена СНСД-ом као највећом политичком партијом, која ће сасвим сигурно поново добити плебисцитарну подршку у Српској, учиниће све да се она и сачува. Да буде боља, љепша и развијенија. Упркос свим лажима, мржњи и галами која стиже из Сарајева. И не само из Сарајева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.