Студентска пракса у Републичком центру за истраживање рата: Историја и изазови на истој адреси

Чувена латинска изрека која каже да је историја учитељица живота под овим нашим дијелом неба, с разлогом, одјекне веома често. Бурна, болна и тешка прошлост овдашњих крајева стална је опомена, посебно српском народу у чијим генима одзвања јаук монструозних времена. Дио њих су преци свјесно прецртали, увјеравајући нас да је тако боље зарад тренутка. Али...

Српска данас иза зидина Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих чува парче историје. У њиховим архивама су трајно похрањени документи који свједоче о размјерама страдања српског народа само у протеклих неколико деценија, а сами су стали иза публикација која аргументовано доказују да су страдали, некада и крвнички, невини од колијевке, ђачког доба и на крају животног вијека само јер су били Срби. И четрдесетих и деведесетих година прошлог вијека.

Предавања

Осим истраживања и документовања, Републички центар је прије неколико година установио праксу и омогућио студентима да се упознају са оним што они раде те да на тој адреси пронађу одговоре на питања о догађајима који су уписани, на овај или онај начин, на страницама историје.

Око 300 студената до сада је имало прилику да на њиховој адреси прође кроз архиве и својеврсну студенту праксу, а у последњој групи било их је око 30 са Факултета политичких наука те одсјека за историју.

Сви су, како је поручио вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић, на тај начин имали прилику да се упознају са историјом Српске, активностима Центра и свим што се дешавало, првенствено у Одбрамбено-отаџбинском рату.

- Трудићемо се да што више младих људи прође својеврсну праксу у Центру како би им принијели оно што радимо, а поготово је битно да пренесемо чињенице из деведесетих година. И њима сам рекао да све оно што не знају нису они криви, него ми. Када то кажем мислим на нас старије и који се баве овим послом. Једноставно морамо се више трудити и нађемо модалитете да младима пренесемо оно што знамо - рекао је Нуждић за „Глас“.

И ове године, каже, млади људи су били активни на предавањима, жељни да сазнају много тога што нису знали.

- Млади су посебно заинтересовани на атласе злочина над Србима. Надам се да смо им били од користи - закључио је Нуждић.

Међу студентима био је и апсолвент на Одсјеку за историју Милош Миљевић Карановић. Предавања у Центру су, каже за „Глас“, премашила очекивања.

- Предавачи су били супер и апсолутно смо дивно били угошћени, домаћини су били изврсни. Најдража предавања су ми била код Милене Михаљевић и Драгослава Илића. била су јако интересантна, интерактивна и јако поучна јер се улази у срж историјске материје и на различите начине како се користе од наших и страних историчара за добро и лоше, што ми је баш рекло да увијек се треба вратити на нешто што смо учили још у првој години да погледамо ко је аутор и каква су његова друга дјела – навео је Милош.

Предавања су била везана за Геноцид над Србима у НДХ па до настанка Републике Српске, дешавања у Добровољачкој улици, страдање 12 беба.

- Показали су нам и њихову базу података. Уједно смо имали двије јако добре радионице гдје смо радили с документима и примијенили смо што смо учили током студија. Мене је највише занимало само истраживање с којим се бави Центар, њихова издавачка дјелатност гдје избацују заиста дивне књиге – казао је овај апсолвент историје.

У групи је био Огњен Богићевић, студент друге године политичких наука.

- Имали смо прилику да се упознамо са радом Центра и изазовима у истраживању са којима се службеници Центра свакодневно сусрећу. Успјели да проширимо и употпунимо знање те научимо како изгледа прикупљање, документовање, класификација и архивирање документације кључних догађаја и злочина с циљем објективног сагледавања историјских чињеница. Значајно је његовати културу сјећања, јер на тај начин одајемо почаст жртвама и спречавамо понављање оваквих трагичних догађаја – казао је за „Глас“, уз опаску да су се генерално највише базирали на Други свјетски рат и Одбрамбено-отаџбински.

Атласи злочина

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица објавио је и промовисао више од 40 књига и ту није крај. Свака реченица коју објаве, како каже први човјек Центра, има историјску тежину, поготово ако се зна да је ријеч о темама које се тичу   страдања и херојства српског народа у 20. вијеку с посебним акцентом на Одбрамбено-отаџбински рат.

Нуждић је и овом приликом подсјетио да су издали доста публикација које се баве Другим свјетским и Одбрамбено-отаџбинским ратом, наглашавајући да су имали и сарадњу са истраживачима из Америке, Француске, Канаде, Чешке који су хтјели да раде своје радове и дисертације о тим темама.

- Млади су заинтересовани на атласе злочина над Србима, а тренутно се припрема нови, четврти том атласа злочина. Усудио би се рећи да је ово једно од најзначајнијих дјела Центра. Завршили смо три тома атласа који се односе на 1992, 1993. и 1994. годину и радимо у пуном интензитету догађаје из 1995. И овај атлас ће бити изузетно обиман као и онај из 1992. То су двије највеће страдалничке године. То говори у прилог тези да је Војска Републике Српске спријечила оно што се Србима десило у Другом свјетском раду, а то је геноцид над Србима и управо кроз обрађене године смо одали омаж и војсци што је заштитила српско становништво – рекао је Нуждић.

Атлас злочина из 1992. обимом показује да Срби нису били спремни на рат.

- Довољно о свему говори 76 масовних стратишта гдје је страдало четворо или више цивила говори у прилог тези да Срби нису били ни спремни за рат нити жељели. И за 1995. је обимно истраживање. Знамо шта се дешавало због пада западнокрајишких општина, злочина на Озрену гдје су били и страни плаћеници - истакао је у нади да ће радна верзија атласа злочина за 1995. годину бити завршена до краја године.

- Кроз та четири тома атласа имаћемо најпотпунији приказ страдања Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату - закључио је Нуждић.

Историјат

Институције Српске су се у периоду 1992-1995. бавиле истраживањем и прикупљањем документације о ратним злочинима. Организованији приступ почиње оснивањем Документационог центра за истраживање ратних злочина и Бироа Владе Републике Српске за односе са Међународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу (2001. године).

У јануару 2003. године почиње са радом Републички секретаријат за односе са Међународним кривичним судом у Хагу и истраживање ратних злочина, а пет година касније, основан је Републички центар за истраживање ратних злочина.

Економском политиком Републике Српске за 2013. годину предвиђено је спајање Оперативног тима Српске за тражење несталих лица и Републичког центра за истраживање ратних злочина, након чега је и формално правно, основана нова републичка управна организација под називом Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који је почео са радом 1. јануара 2013. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.