Стратегија о (не)рјешавању предмета ратних злочина пропала, истраге на чекању

Бањалука - Рок за рјешавање најсложенијих случајева ратних злочина истекао је прије готово годину, а с обзиром на то да многи предмети још леже у ладицама тужилаца на нивоу БиХ, Република Српска ће затражити анализу досадашњег рада на стратегији, те утврђивање одговорности за пробијање рокова.

Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је 29. децембра 2008. године. Најсложенији и најприоритетнији предмети, како је прописано, требало је да буду завршени у року од седам година, а рок за то истекао је прошлог децембра. Остали предмети ратних злочина требало би да буду завршени у периоду од 15 година од усвајања стратегије.

Да многе ствари не иду према утврђеном плану, упозорено је у информацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица коју ће посланици Народне скупштине РС разматрати на сједници заказаној за 6. децембар.

Директор Центра Милорад Којић, који је и члан Надзорног тијела за праћење реализације стратегије, каже да је Тужилаштво БиХ затражило да важење овог документа буде продужено за још три године, што је неприхватљиво.

- Био сам против, јер ћемо опет доћи у исту позицију као сада. Стратегија мора да претрпи значајне измјене, јер је застарјела. Неке циљеве треба измијенити, неке допунити, али и одредити одговорност оних којих спроводе те стратешке циљеве, што до сада није утврђено. Дакле, потребно је извршити анализу због чега она није спроведена, на који начин је треба допунити и одредити одговорност, јер док тога нема, Тужилаштво и Суд БиХ ће се понашати како хоће - казао је Којић.

Из Центра упозоравају да најсложенији предмети морају бити процесуирани у року, јер се у супротном може десити да неки остану некажњени, с обзиром на протекло вријеме од момента њиховог извршења.

- Треба имати на уму да биолошки нестају свједоци, починиоци и друга лица која су од значаја за поступак, а циљ процесуирања није некажњавање злочина, већ управо њихово кажњавање и сатисфакција жртвама и њиховим породицама у виду осуђујућих пресуда - казао је Којић.

Тужилаштво БиХ је у информацији упућеној Надзорном тијелу, која је саставни дио информације, навело податак да код њих, закључно са 18. фебруаром 2016. године, у раду има 2.561 неријешен предмет ратних злочина.

Један од проблема је, према наводима Центра, "цијепање" предмета јер су тужиоци Тужилаштва БиХ тиме рјешавали мање сложене предмете што је, према стратегији, предвиђено да буде у надлежности ентитетских тужилаштава.

У информацији су посебно наглашени предмети који још чекају у ладицама, а који се односе на злочине почињене над Србима. То су масовни злочини над грађанима српске националности у Сарајеву, убиство 33 Срба у селу Чемерно, предмети "Атиф Дудаковић", "Добровољачка улица", "Тузланска колона" и други.

Члан Одбора за политички систем, правосуђе и управу у Народној скупштини РС Стево Јоксимовић наглашава да треба подржати напоре које улаже Републички центар јер на неке ствари мора бити стављена тачка. Ипак, како каже, није оптимистичан.

- Много је времена прошло, а да је било воље, ствари су могле да иду ефикасније. Волио бих да се неке ствари покрену, али не видим да ту има сагласности - рекао је Јоксимовић.

Тегелтија

Предсједник Високог судског и тужилачког савјета Милан Тегелтија, који је и предсједник Надзорног одбора за праћење спровођења стратегије, изјавио је прије неколико дана да се велики предмети ратних злочина налазе дуго у Тужилаштву БиХ и да је то недопустиво. Нагласио је и да је сигуран да има и субјективних околности јер они који су радили на њима нису уложили довољно напора да их заврше.

Ставови РС

- анализирати досадашњи рад

- измијенити стратешке циљеве

- утврдити принцип одговорности

- убрзати пренос предмета ентитетима

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.