Страним судијама за шест сједница по 57.000 марака

Сарајево - Троје страних судија у Уставном суду БиХ зарадили су прошле године око 172.000 марака, иако су из својих земаља у суд долазили тек свака два мјесеца и учествовали у доношењу свега 0,46 одсто од 7.926 усвојених одлука.

То значи да свако од њих за шест пленарних засједања, којима искључиво присуствују, заради више од 57.000 марака годишње. Како сазнајемо упркос одлично плаћеном послу неријетко користе и чињеницу да је одлуке могуће донијети и без њиховог присуства па прескачу поједине сједнице.

У Уставном суду БиХ је по двоје судија из сва три конститутивна народа и троје страних судија. Суд одлучује на сједницама већином гласова, а за доношење одлуке и на пленарној и на сједници Великог вијећа, које чине само домаће судије, потребно најмање пет гласова. То значи да је одлуке могуће донијети и без странаца. И док то у мање осјетљивим случајевима користе за изостанке, стране судије су редовно присуствовале сједницама на којима су доношене одлуке на штету РС прегласавањем српских и често хрватских судија.

Регистрар Уставног суда Звонко Мијан потврдио је да су за накнаде и плате страних судија у 2016. години издвојене 172.522 марке.

- Мјеста пребивалишта и боравишта страних судија су у њиховим матичним земљама из којих долазе, а не у БиХ - каже Мијан одговарајући на питање да ли стране судије бораве у БиХ.

Предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман потврдио је да стране судије долазе само кад је пленарно засједање, дакле свака два мјесеца, односно шест пута годишње.

- За то редовно примају накнаду и она је у висини плате нашег редовног судије. Процентуално гледајући учествују у малом броју предмета у укупном броју ријешених предмета, али се ту, ипак ради о најважнијим и најсложенијим питањима - казао је Ћеман, који сматра да би Уставни суд могао и без страних судија квалитетно вршити своју уставну позицију, али да је питање за уставотворца и законодавца да ли су те судије потребне у тој институцији.

Адвокат Милан Романић каже да до сада није било никакве користи од страних судија.

- Никада нисам наишао ни на једно издвојено мишљење страних судија које би допринијело унапређењу праксе и рјешавању неког проблема. Нема никаквог конкретног правног разлога да они буду у Уставном суду. Можда је у почетку изговор за то могла да буде тврдња о неповјерењу у домаће судство, али сада не постоји ни тај разлог. Њихова улога, чак ако је некад и била оправдана, данас је потпуно превазиђена - рекао је Романић.

Професор уставног права Миле Дмичић каже да би одласком страних судија били створени услови да домаће судије Уставни суд учине независном институцијом.

- У том случају доношење одлука коначно више не би подлијегало политичким и другим притисцима. Свако даље њихово задржавање може се сматрати наставком лоше праксе и увјерења да ће и даље преко њих бити обезбјеђиван циљ унитаризације и централизације органа БиХ и наставак прегласавања представника једног или остала два народа у саставу тог суда - каже Дмичић.

РС је прије неколико мјесеци предлагала закон о Уставном суду којим је било предвиђено да стране судије буду замијењене домаћим и да буде онемогућено доношење одлука без гласа најмање једног судије из сваког народа, чиме би било онемогућено прегласавање. Предложени закон је, међутим, одбачен у Парламенту БиХ.

Стране судије

Маргарита Цаца-Николовска из Македоније

Потпредсједница Уставног суда. За судију Уставног суда БиХ именована 1. фебруара 2011, а дужност је преузела на пленарној сједници одржаној 25. марта 2011. године.

Тудор Пантиру из Молдавије

За судију Уставног суда именован је 2002. године. Дужност потпредсједника тог суда обављао је у два наврата - од 2003. до 2006. и од 2012. до 2015. године.

Ђовани Грасо из Италије

За судију Уставног суда именован је у децембру прошле године када је судији Констанци Грив из Њемачке због навршених 70 година живота престала судијска функција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.