Стране судије постале препрека на путу ка ЕУ

БАЊАЛУКА - Отварање приче о потреби реформе Уставног суда БиХ у Европском парламенту може бити јак вјетар у леђа домаћим снагама у настојањима да то питање ставе међу приоритете БиХ, имајући у виду да је то и обавеза и задатак на њеном путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Уставни суд БиХ се састоји од девет чланова, од којих три бира предсједник Европског суда за људска права, а у протеклим годинама у Парламенту БиХ је, због противљења Бошњака, пало неколико приједлога закона из Српске који су ишли у правцу замјене страних судија домаћим стручњацима.

Тај став је саставни дио приједлога резолуције о реформи Уставног суда и то престанком мандата страним судијама који је у Европски парламент упутила француски посланик Жили Лешанте, јасно назначивши да су се у протеклом периоду међународне судије, кршећи начело непристрасности, често приклањали на страну бошњачких судија те су тако доносили одлуке на темељу више политичких него правних критеријума.

Саговорници “Гласа Српске” оцијенили су да је овај потез значајан за БиХ, а не само за ставове Републике Српске и њених званичника, посебно имајући у виду да је и Европска комисија, приликом давања позитивног мишљења о захтјеву БиХ за добијање кандидатског статуса за чланство у ЕУ, у задацима које је испоставила домаћим властима као услов за добијање кандидатског статуса као један подвукла и разматрање статуса страних судија.

Делегат српског народа у Парламенту БиХ и члан уставно-правне комисије у Дому народа Лазар Продановић (СНСД) истиче да се о овом питању мора говорити, јер је једно од кључних за БиХ. То сви, додао је, морају схватити.

- БиХ нема шта да очекује од стицања статуса кандидата, а да не говоримо о чланству, док у саставу суда имамо стране судије. Њихов мандат треба окончати, а тек би било охрабрујуће усвајање те резолуције. О овоме треба водити расправу и дијалогом доћи до рјешења - истакао је Продановић, који је дио и парламентарних комисија које се баве европским питањима и испуњавањем услова на путу ка чланству у ЕУ.

Продановић не очекује да ће ово питање поново убрзо доћи на дневни ред, али је и додао да би БиХ испуњавањем прве групе задатака, међу којима није ово питање, показала, ипак, да жели напријед.

Иницијативу подржава професор уставног права Миле Дмичић.

- Неприхватљиво је свако даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ. Због њиховог присуства БиХ нема пуни суверенитет и налази се под међународним старатељством. Потребан нам закон о Уставном суду БиХ, а треба овдје указати на то да је и ова посљедња иницијатива допринос настојању Српске да исправи грешке у вези са овим судом, а посебно у предвечерју 25 година од Дејтона - истакао је Дмичић.

Предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало је казао да живи за дан када ће БиХ бити суверена и напредује на путу ка ЕУ. Најбоље би било, каже, да су странци само партнери и да земља, на основу договора и компромиса, може сама да нормално функционише, као и многе друге.

Аргументи у Уставу

Званичници Српске су у једном од предложених закона о Уставном суду БиХ навели да је уставни основ за његово доношење садржан у самом Уставу БиХ. Истицали су да Парламент БиХ ни након 15 година није донио закон који ће на другачији начин прописати избор троје страних судија које је изабрао предсједник Европског суда за људска права те да начин гласања у Уставном суду БиХ мора бити прилагођен стању у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.