Стране судије и данас сију страх

Сарајево - Суд, Тужилаштво и Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ и даље упорно одбијају да обзнане резултате и ефекте рада страних судија и тужилаца у БиХ, који су скоро прије годину напустили БиХ.

Колегијум Дома народа Парламента затражио је још у јулу од Министарства правде, ВСТС-а, Суда и Тужилаштва БиХ, те Канцеларије високог представника да доставе информацију о анализи резултата и ефектима рада страних тужилаца и судија. Одговори на овај захтјев стигли су тек недавно, али у њима није конкретно наведен ниједан тражени податак. Министарство правде БиХ делегатима у Парламенту одговорило је да је "замолило предсједника Суда БиХ, главног тужиоца БиХ и предсједника ВСТС-а да доставе све релевантне податке ради сачињавања информације, јер истим не располаже".

На основу података, које је доставио Суд, Министарство је навело да се не може сачинити ваљана анализа.

- Суд према закону нема обавезу подношења информација о свом раду Парламенту БиХ. Сматрамо да се достављање тражених података о индивидуалном раду судија противи принципу гарантовања независности судија и судства у цјелини, те крши принцип подјеле власти - навела је предсједник Суда БиХ Медџида Кресо.

Истакла је да се допринос међународних судија није огледао само у раду на предметима, већ и у едукацији домаћих судија и стручног особља.

Да у Суду не желе да сагледају резултате странаца који су судили и пресуђивали, показује и податак да Кресо нема чак ни евиденцију о држављанству 37 међународних судија, колико их је од 2003. до 2012. године било у БиХ.

ВСТС БиХ је указао на сложеност анализе резултата и ефеката рада страних судија и тужилаца и затражио "извјесно вријеме" како би прибавио податке које, како је навео, не посједује и којима не располаже.

Парламент БиХ је информације о раду страних судија и тужилаца тражио и прије годину, али такође безуспјешно.

Делегат у Дому народа Парламента БиХ Крстан Симић рекао је "Гласу Српске" да ни у Уставу, ни у законима, не постоји основ да страни држављани обављају функције у правосудном систему БиХ.

- Нажалост, када су они бирани, ми нисмо добили стручњаке, већ различите службенике који нису имали правосудног искуства ни у једном озбиљном поступку. Посљедице њиховог рада су огромне, подизане су оптужнице које су имале често политичке примјесе, људи су били у притвору, да би касније били ослобођени - рекао је Симић и додао да је очигледно да у правосуђу БиХ и данас постоји страх од страних судија и тужилаца и да оно није независно.

Стране судије и тужиоци радили су у БиХ до 31. децембра 2012. године, имали су плате од 10.000 до 20.000 марака, док су њихове домаће колеге у исто вријеме примале око 4.000.

Јавност највише памти тужиоца Филипинца Џуда Романа, који је у Тужилаштву БиХ био од 9. фебруара 2006. године. Романо је у предмету "Добровољачка" годинама опструисао истрагу, да би је на одласку и обуставио. Слично је урадио и Дејвид Швендимен, који је посљедњег дана на послу обуставио истрагу за злочине у "Тузланској колони" и Брадини.

Инцко

Колегијум Дома народа затражио је податке и од високог представника Валентина Инцка, који је у одговору Дому народа навео да није у позицији да достави Дому народа информације о раду страних судија и тужилаца.

- У низу извјештаја који су расположиви на интернетским страницама спадају и анализе ефеката распоређивања међународног особља, које очигледно доводе до закључка да је њихов одлазак био преурањен - навео је Инцко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.