Стиже и пети изасланик за западни Балкан: Шта доноси Макронов "играч"?

Идеја да Макрон именује свог изасланика за западни Балкан могла би да буде симетрично корисна. Овим потезом Француска би могла да поврати дио изгубљених геополитичких позиција, а Србија пронађе савезника који би био контратежа агресивном утицају западних држава.

Западни Балкан би могао да добије још једног специјалног изасланика, овај пут из Француске, чиме би, уколико се идеја реализује, над овим дијелом свијета бдило укупно пет страних супервизора.

Да ли у западном Балкану као огледалу утицаја великих сила и Француска препознаје своју "шољицу чаја" те да ли би ставови изасланика ове земље могли бити контратежа онима који не показују велики степен наклоности према Србији.

Новина у француској спољној политици

Душан Гујаничић из Института за политичке студије вјерује да је идеја о француском изасланику само наставак размишљања Емануела Макрона који је приликом посјете Србији констатовао да је Француска била дуго одсутна са овог подручја о чему свједочи и чињеница да је између његове и посјете посљедњег француског предсједника Србији прошло 17 година. Макрон је, каже Гујаничић, увидио да Француска као сила средњег обима мора да поред традиционалних упоришта као што су медитерански басен или земље Магреба, западна Африка, буде присутна и на другим подручјима, па и на тзв. западном Балкану или Балкану опште.

- То би било нешто ново у француској спољној политици. До сада није постојао такав оквир занимања за западни Балкан али будући да су европске државе, али и оне ваневропске већ присутне на овом подручју, Макрон је, ако је ова претпоставка тачна, закључио да је значајно да Француска има свог изасланика у званичној институционалној форми који би, ако ништа друго, послао јаку поруку: Ми смо овдје, желимо да се питамо и учествујемо у рјешавању проблема - каже Гујаничић уз примедбу да је ово Макрону други и посљедњи предсједнички мандат те да вјероватно оваквим потезом жели да остави коријене дубљег француског присуства на овом подручју.

Или нови приступ или пристанак на копију САД

На питање да ли би се активност француског изасланика сводила на симболичко присуство или би Француска могла да се наметне као коректив другима, и самостални фактор рјешавања проблема на западном Балкану, Гујаничић каже да је сврха француског присуства доношење неке додатне вриједности, квалитативно нове димензије или приступа. Уколико изостане таква платформа, Француска ће, примјећује, бити само блиједа копија САД, Велике Британије или Њемачке.
 
- Француска би у неком нормалном геополитичком сплету околности требало да буде глас разума на Западу, западна држава која би због своје историје, прошлости, утицаја, културне моћи могла да представља контратежу, и својеврстан мост западног дијела свијета ка остатку свијета - уколико прихвати улогу какву је некада имао рецимо Шарл де Гол или људи који мало шире посматрају ствари.
 
У корист или на штету српских интереса?

О томе у којој мјери би Француска била наклоњена Србији и српским националним интересима, Гујаничић каже да то није питање само за Француску већ и за Србију који мора да у трагању за савезником представи своје идеје, размишљања и планове.

- Иако је Француска задњих 20, 30 година доносила одлуке које су биле на штету наших националних интереса, ипак међу западним државама она још слови за државу са којом се може разговарати у коректном тону и на коректним основама. У којој мјери то Француска жели, може и хоће, зависи од предсједника који креира спољну политику.
 
Рјечити избор личности

Доста рјечит биће и избор личности за позицију изасланика, као и сфера из које долази, сматра Гујаничић.
 
- Много ће зависити од миљеа из кога долази, од саме личности, од степена повезаности са предсједником Републике, повјерења које ужива, ширине мандата и овлашћења које му буде било дато. Такође, видјећемо да ли ће то бити класичан дипломата, политичар у пензији или фигура која има војну и обавјештајну прошлост као што је то енглески случај.
 
Интерес би могао бити заједнички

Коначно, и Србија и Француска би могле да пронађу свој интерес.

Интерес Србије био би, закључује Гујаничић, могућност да разговара са једном од ријетких западних земаља која може да саслуша њене ставове и која неће одмах агресивним и искључујућим тоном кренути, а њихов интерес би био да као сила средњег обима на овом трусном и нестабилном подручју поврати дио геополитичких позиција, преноси Спутњик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.