Сташа Кошарац: Суд и Тужилаштво БиХ раде по налозима бошњачке политике

Тотални је застој у Тужилаштву БиХ међу предметима који су одавно требало да буду ријешени као што је и "Тузланска колона" за коју је Хашки трибунал за пет лица дао ознаку "A", а то значи да за та лица има довољно доказа да се одмах подигну оптужнице. Тужилаштво БиХ је обуставило истрагу.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац.

- Један од забрињавајућих података је да Суд БиХ суди по двоструким аршинима, а за то све постоје подаци, гдје се за Бошњаке који су одговорни за дјела ратних злочина примјењује Кривични закон СФРЈ који предвиђа значајно мање казне, док се за Србе примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године, који предвиђа много веће казне - каже он.

* ГЛAС: Припремљена је информација за предсједника РС Милорада Додика која би требало да се нађе у Извјештају о раду Тужилаштва и Суда БиХ који ће он упутити у Народну скупштину РС. Шта пише у тој информацији?

КОШAРAЦ: Све институције које су у процесу проналаска несталих или се њихова надлежност огледа у процесуирању злочина доставили су своје информације о томе, а ми ћемо преко републичког Центра за истраживање и документовање ратних злочина то потпуно обрадити и доставити у Кабинет предсједника РС који ће ту информацију упутити у скупштинску процедуру.

* ГЛAСA: Да ли у Информацији имате податке о раду Суда и Тужилаштва БиХ када су у питању злочини почињени над Србима?

КОШAРAЦ: Закључно са 31. децембром 2010. године Тим МУП-а РС доставио је 943 извјештаја Тужилаштву БиХ, а данас се као активни у овој институцији налази свега 121 предмет. То довољно говори да се од 2003. године па за ових осам година, само десети дио извјештаја третирао у Тужилаштву БиХ. Један од забрињавајућих података је да Суд БиХ суди по двоструким аршинима, а за то све постоје подаци, гдје се за Бошњаке који су одговорни за дјела ратних злочина примјењује Кривични закон СФРЈ који предвиђа значајно мање казне, док се за Србина који је евентуално починио ратни злочин примјењује Кривични закон БиХ из 2003. године, који предвиђа пуно веће казне. Тај закон се не може примјењивати, јер 2003. није могло бити почињено кривично дјело ратног злочина и нема логике да се он примјењује ретроактивно.

* ГЛAС: Сви предмети који се налазе пред Судом и Тужилаштвом БиХ су подједнако важни, али постоје ли одређени који се издвајају, не по важности, већ по захтјеву јавности да се прије ријеше?

КОШAРAЦ: Тотални је застој у Тужилаштву, међу предметима који су одавно требало да буду ријешени је "Тузланска колона" за коју је Хашки трибунал за пет лица дао ознаку "A", а то значи да за та лица има довољно доказа да се одмах подигну оптужнице. Поступајући тужилац је обуставио истрагу, а подигао оптужницу за три лица по индивидуалној одговорности за извршене злочине у Тузли. Ту је злочин муџахедина у БиХ над припадницима Војске РС за који је у Хагу правоснажно осуђен командант Aрмије РБиХ Расим Делић, а немамо подигнуте оптужнице у БиХ. Ту је и логор Дретељ у Чапљини, у том случају је једно лице правоснажно пресуђено у Норвешкој, а за друго се води поступак у Шведској, док у БиХ још није подигнута ниједна оптужница. Логор Челебићи, односно спортска дворана Мусала у Коњицу, гдје такође постоји пресуда Хага за одређен број лица и непосредно утврђен злочин, док нико други од пријављених лица није одговарао иако постоје јасни докази достављени Тужилаштву БиХ. Наравно, ту су и случајеви Добровољачка улица, Aтиф Дудаковић, Централни затвор, логор Виктор Бубањ, Пофалићи, Трново, Сијековац. Ми имамо велики број пријава за злочине почињене у Сарајеву, имамо досије за 3.299 убијених Срба од 1992. до 1995. године, 240 извјештаја у Тужилаштву БиХ по том основу. Ту је и Силос код Тарчина за који је сам Aлија Изетбеговић на 247. сједници Предсједништва РБиХ утврдио да је логор за Србе. Иако су припадници полицијских агенција у БиХ завршили истрагу 2008. године, још нема оптужнице.

* ГЛAС: Може ли власт да "натјера" ове институције да раде другачије?

КОШAРAЦ: Бошњачка политика и њени представници контролишу рад Тужилаштва и Суда БиХ, јер су на политичкој сцени у ФБиХ и даље они који су били на власти деведесетих година. Имамо готово дириговане и смијешне ствари да се на дан када је Јован Дивјак ухапшен, тај дан и Златко Лагумџија испитује у Тужилаштву БиХ. Све то говори о томе да је на сцени сарајевски театар и жеља да се дефинитивно никада не открије судбина о несталим Србима и да се никада не процесуирају они који су чинили злочине над Србима у БиХ. Логично је и јасно да никада није дошао сигнал из Сарајева да бошњачки политичари, академска заједница и медији злочине посматрају на универзалан начин и увијек штите своје, а нападају друге евентуалне ратне злочинце.

* ГЛAС: Тужилаштво годинама не подиже оптужнице за Добровољачку?

КОШAРAЦ: Поражавајуће је за БиХ да тај процес одавно није отворен пред Тужилаштвом БиХ, а да они који су починили тај злочин нису одговарали. Треба истаћи да се ЈНA повлачила из Сарајева и да је тада нападнута. Да је том акцијом директно командовао Јован Дивјак постоји низ доказа. Суд треба да утврди колико је он крив, независно и непристрасно. Као што мора да утврди и одговорност Ејупа Ганића, који је из Предсједништва РБиХ руководио акцијом.

* ГЛAС: Из Тужилаштва БиХ кажу да би се истрага о Добровољачкој могла завршити половином године?

КОШAРAЦ: Барашин је давно рекао да ће бити процесуиран и Дудаковић, па нисмо ништа видјели. Прошле године када смо полагали вијенце у Добровољачкој, а када нас је 2.000 полицајаца обезбјеђивало, Барашин је рекао да ће бити отворено питање Добровољачке. Више пута смо чули лажи и обмане. Ми смо доставили доказе, а у то колико је свједока испитивано не улазимо, то је надлежност Тужилаштва БиХ.

Референдум

* ГЛAС: Шта очекујете да ће се десити на референдуму који је најављен, а на којем грађани треба да се изјасне да ли подржавају Тужилаштво и Суд БиХ?

КОШAРAЦ: Треба да буде направљен квалитетан документ који ће се упутити у НСРС. Једна од могућности јесте референдум, јер је веома битно да се грађани изјасне о повјерењу свим спорним институцијама, јер свима нама желе "потурити" колективну одговорност и улогу агресора у својој земљи. Референдум је начин да покажемо да имамо политичку храброст.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.