Станко Бејатовић: Открићемо праву слику казнене политике у Хагу и региону

Суђења за ратне злочине су један од најважнијих корака у процесу помирења, развоју добросуседских односа и стабилности у региону бивше Југославије, а и поред тога што обавеза процесуирања важи једнако за све, мој утисак је да нису сви подједнако ни спремни ни вољни да испуне ту обавезу, каже за “Глас Српске” предсједник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу Станко Бејатовић.

- Што се тиче Трибунала за бившу Југославију, бројни пропусти у раду и финални учинак доказују да, најблаже речено, није испунио сврху због које је основан. Када је реч о евентуалним грешкама, утисак је да смо у Србији дуго олако прихватали захтеве упућене са стране у вези са процесуирањем и суђењем нашим држављанима осумњиченим и окривљеним за ова кривична дела - рекао је Бејатовић у интервјуу за наш лист.

ГЛАС: Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу покренуло је опсежно истраживање процесуирања ратних злочина на подручју бивше Југославије. Када је почело и шта ће бити обухваћено?

БЕЈАТОВИЋ: Припреме за рад на пројекту су започете у другој половини прошле године, а идеја је присутна неколико година. Истраживањем треба да буду обухваћена питања везана за ефикасност откривања, процесуирања и степена кажњивости или некажњивости ратних злочина на простору бивше Југославије од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године кроз њихово процесуирање пред Хашким трибуналом и судовима Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе. Реч је о једном, не само до сада неспроведеном, већ и о обимном истраживању које треба да обухвати што већи број кривичних предмета ратних злочина у том периоду. О обимности говори и то да подаци треба да дају одговор на 74 питања из сачињеног упитника. Једном речју, скоро да нема значајног питања које неће бити анализирано у раду.

ГЛАС: Због чега сте се одлучили на тај корак?

БЕЈАТОВИЋ: Два су разлога. Први је садржан у чињеници да је суђење за ратне злочине један од најважнијих корака у процесу помирења, развоју добросуседских односа и стабилности у региону бивше Југославије, за који се душно залажемо. Друго, у народу којем припадам, три су већинска става - да се у највећем проценту процесуирају припадници српског народа, да код два друга народа нема истинске воље за предузимање мера привођењу правди због учињених ратних злочина од припадника тих народа те да је Хашки трибунал основан с циљем да суди припадницима српског народа и да у раду трибунала у не малом броју случајева предност има политика над правом, што не би смело да се деси. Уз научно-истраживачке методе, желимо да докажемо да ли су ти ставови оправдани или не.

ГЛАС: Који су кључни циљеви до којих желите да дођете?

БЕЈАТОВИЋ: То су давање одговора на питање достигнутог степена ефикасности откривања, процесуирања и суђења за кривична дела ратних злочина, како збирно, тако и по појединим државама и Хашком трибуналом те да ли правосудне институције четири државе и Хаг имају исти приступ у откривању, процесуирању и суђењу лица окривљених за ратне злочине без обзира на националну припадност. Циљ је да се добије што потпунија слика казнене политике.

ГЛАС: Да ли и са ким сарађујете у оквиру посла који сте преузели?

БЕЈАТОВИЋ: Реализација пројекта није могућа без сарадње. У Србији сви, укључујући и ресорно министарство, подржавају пројекат и спремни су да нам омогуће приступ предметима. Обављени су и разговори са субјектима у Српској. Мислим да имамо подршку и да ће бити омогућен приступ расположивим предметима. Од правосудних органа једне од држава добили смо списе, али ово ни у ком случају не значи да већ нисмо наишли и да нећемо наићи на разноразне начине опструисања приступу предметима. Ако до тога дође, то ће бити веома важан доказ за извођење закључака. Изрека каже: “Неодговарање на поруку је најбоља порука.”

ГЛАС: Када би извјештај могао бити представљен широј јавности?

БЕЈАТОВИЋ: Планирамо да документацију прибавимо до краја године, а у првој половини идуће обрадимо прикупљену грађу, да бисмо у другој половини изашли са првим резултатима истраживања.

Десетине питања

ГЛАС: На којој основи је базирано истраживање?

БЕЈАТОВИЋ: Прецизирана су 74 питања на која желимо да дамо одговор. То су, на примјер, укупан број пријављених, процесуираних и пресуђених лица, осумњичених и окривљених, збирно и по појединим државама и пред Хашким трибуналом, национална структура, како уопште за цео простор бивше Југославије, по републикама и пред Трибуналом. Затим, ефикасност откривања и доказивања на простору сваке од држава. Ту је и питање структуре судских одлука поводом вођења поступака и по националној структури.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.