Stanko Bejatović: Otkrićemo pravu sliku kaznene politike u Hagu i regionu

Suđenja za ratne zločine su jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoju dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu bivše Jugoslavije, a i pored toga što obaveza procesuiranja važi jednako za sve, moj utisak je da nisu svi podjednako ni spremni ni voljni da ispune tu obavezu, kaže za “Glas Srpske” predsjednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu Stanko Bejatović.

- Što se tiče Tribunala za bivšu Jugoslaviju, brojni propusti u radu i finalni učinak dokazuju da, najblaže rečeno, nije ispunio svrhu zbog koje je osnovan. Kada je reč o eventualnim greškama, utisak je da smo u Srbiji dugo olako prihvatali zahteve upućene sa strane u vezi sa procesuiranjem i suđenjem našim državljanima osumnjičenim i okrivljenim za ova krivična dela - rekao je Bejatović u intervjuu za naš list.

GLAS: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu pokrenulo je opsežno istraživanje procesuiranja ratnih zločina na području bivše Jugoslavije. Kada je počelo i šta će biti obuhvaćeno?

BEJATOVIĆ: Pripreme za rad na projektu su započete u drugoj polovini prošle godine, a ideja je prisutna nekoliko godina. Istraživanjem treba da budu obuhvaćena pitanja vezana za efikasnost otkrivanja, procesuiranja i stepena kažnjivosti ili nekažnjivosti ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine kroz njihovo procesuiranje pred Haškim tribunalom i sudovima Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Reč je o jednom, ne samo do sada nesprovedenom, već i o obimnom istraživanju koje treba da obuhvati što veći broj krivičnih predmeta ratnih zločina u tom periodu. O obimnosti govori i to da podaci treba da daju odgovor na 74 pitanja iz sačinjenog upitnika. Jednom rečju, skoro da nema značajnog pitanja koje neće biti analizirano u radu.

GLAS: Zbog čega ste se odlučili na taj korak?

BEJATOVIĆ: Dva su razloga. Prvi je sadržan u činjenici da je suđenje za ratne zločine jedan od najvažnijih koraka u procesu pomirenja, razvoju dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu bivše Jugoslavije, za koji se dušno zalažemo. Drugo, u narodu kojem pripadam, tri su većinska stava - da se u najvećem procentu procesuiraju pripadnici srpskog naroda, da kod dva druga naroda nema istinske volje za preduzimanje mera privođenju pravdi zbog učinjenih ratnih zločina od pripadnika tih naroda te da je Haški tribunal osnovan s ciljem da sudi pripadnicima srpskog naroda i da u radu tribunala u ne malom broju slučajeva prednost ima politika nad pravom, što ne bi smelo da se desi. Uz naučno-istraživačke metode, želimo da dokažemo da li su ti stavovi opravdani ili ne.

GLAS: Koji su ključni ciljevi do kojih želite da dođete?

BEJATOVIĆ: To su davanje odgovora na pitanje dostignutog stepena efikasnosti otkrivanja, procesuiranja i suđenja za krivična dela ratnih zločina, kako zbirno, tako i po pojedinim državama i Haškom tribunalom te da li pravosudne institucije četiri države i Hag imaju isti pristup u otkrivanju, procesuiranju i suđenju lica okrivljenih za ratne zločine bez obzira na nacionalnu pripadnost. Cilj je da se dobije što potpunija slika kaznene politike.

GLAS: Da li i sa kim sarađujete u okviru posla koji ste preuzeli?

BEJATOVIĆ: Realizacija projekta nije moguća bez saradnje. U Srbiji svi, uključujući i resorno ministarstvo, podržavaju projekat i spremni su da nam omoguće pristup predmetima. Obavljeni su i razgovori sa subjektima u Srpskoj. Mislim da imamo podršku i da će biti omogućen pristup raspoloživim predmetima. Od pravosudnih organa jedne od država dobili smo spise, ali ovo ni u kom slučaju ne znači da već nismo naišli i da nećemo naići na raznorazne načine opstruisanja pristupu predmetima. Ako do toga dođe, to će biti veoma važan dokaz za izvođenje zaključaka. Izreka kaže: “Neodgovaranje na poruku je najbolja poruka.”

GLAS: Kada bi izvještaj mogao biti predstavljen široj javnosti?

BEJATOVIĆ: Planiramo da dokumentaciju pribavimo do kraja godine, a u prvoj polovini iduće obradimo prikupljenu građu, da bismo u drugoj polovini izašli sa prvim rezultatima istraživanja.

Desetine pitanja

GLAS: Na kojoj osnovi je bazirano istraživanje?

BEJATOVIĆ: Precizirana su 74 pitanja na koja želimo da damo odgovor. To su, na primjer, ukupan broj prijavljenih, procesuiranih i presuđenih lica, osumnjičenih i okrivljenih, zbirno i po pojedinim državama i pred Haškim tribunalom, nacionalna struktura, kako uopšte za ceo prostor bivše Jugoslavije, po republikama i pred Tribunalom. Zatim, efikasnost otkrivanja i dokazivanja na prostoru svake od država. Tu je i pitanje strukture sudskih odluka povodom vođenja postupaka i po nacionalnoj strukturi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.