Шта за Српску значи формирање канцеларије за међународну сарадњу

БАЊАЛУКА - Српска је у доста сложеним унутрашњим и геополитичким условима успјела да направи запажен искорак на међународном плану, о чему свједоче бројни састанци републичких званичника са свјетским моћницима и њиховим блиским сарадницима, а на помолу је оснивање посебне канцеларије с циљем њеног бољег и бржег позиционирања на листи партнера.

Највиши званичници Републике Српске, почевши од предсједника и српског члана Предсједништва БиХ, појачали су дипломатску офанзиву на спољном плану првенствено с циљем одбране дејтонског Устава БиХ, али и јачања те успостављања добрих политичких и економских односа широм свијета.

Разговори на свјетским адресама су интензивирани након одређених потеза на домаћој политичкој сцени у јеку једне од највећих постдејтонских криза у БиХ те скидања функционера Српске са америчке црне листе.

Посебну пажњу плијене разговори са представницима политичких система САД, Русије, Израела и Мађарске, као једне чланице ЕУ, а појединци су става да Српска, у тешким политичким условима криза и турбуленција у БиХ, ради за себе добар посао, користећи све механизме које има и који су дозвољени на међународној сцени.

Да остаје на правцу показују одлука Владе Републике Српске. На последњој сједници је, наиме, усвојена Уредба о оснивању канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске као служба Владе са јасним надлежностима као и организацијом.

• Циљ

Циљ оснивања канцеларије је, како је тада речено, унапређење међународне сарадње Српске са државама, регијама као и међународним организацијама ради заштите њених политичких, економских, културних и других интереса, те координација републичких органа и институција на пољу међународне сарадње, у складу са Уставом Републике Српске. Надлежни, међу којима су министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, током сједнице су поручили да је разлог оснивања унапређење сарадње и заштита интереса Српске те потврдили да ће и на овај начин бити дефинисане дугорочне стратегије развоја и јачања.

Магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа за „Глас“ истиче да се показала потреба за оснивањем канцеларије.

- Треба нам институционални оквир који ће објединити све што се ради на пољу међународне сарадње - рекао је Калужа који је био генерални конзулат БиХ у Њемачкој.

Предуслов за реализацију одређених политика су визије.

- Морате да имате стратешки план на основу којег желите да дођете до циља. Предсједник Српске у том вријеме је имао стратешку визију да релакцира односе, првенствено са САД, те су тако и републички капацитети стављени на располагање свима који се баве међународним односима и сарадње. И то не на уштрб сарадње са другима, већ појачавајући и сарадњу са, на примјер, Русијом, Мађарском у исто вријеме – сматра Калужа.

Српска је, тврди, заузела правац заступања позитивних политика.

- Све што се сад дешава унутар Републике Српске и активности су посљедица много раније постављених предуслова да би се дошло у позицију да Српска буде равноправан партнер у међународним односима - истакао је Калужа.

Сагласан је са појединим оцјенама да је Српска показала већу дипломатску снагу него ниво БиХ.

- Јасно је да Српска не ради против, него ради за и то се види. Институције БиХ и ФБиХ немају визију, већ планове своде на представљање реалности као да још 1993. Многи од њих нису изашли из ходника деведесетих година и не виде да се свијет промјенио. Српска ради другачије и тај афирмативни приступ и приказ Српске као партнера у енергетским и другим пројектима те глобалним токовима је препознат и од САД-а и других земаља - закључио је Калужа.

Универзитетски професор и стручњак за међународне односе Милош Шолаја сматра да је оваква канцеларија одавно требало да постоји у Српској.

- Треба институционализовати међународне односе и спољну политику јер је Република Српска државноправни ентитет који има право, могућност и потребу да има институционализовану међународну сарадњу, иако не треба оспоравати оно што је дато БиХ кроз Дејтонским мировни споразум - рекао је Шолаја за “Глас”.

У свијету, додао је, постоје регије па и градови који имају сличне оквире за сарадњу са другима.

- Више примједби стиже из Сарајева јер се, као, нарушава та функција БиХ, иако и Дејтон у томе није потпуно јасан јер спољна политика може да буде схваћена на широк начин. Канцеларија би требало, у суштини, да унаприједи економске везе. Ово је само институционализација онога што се већ ради – поручио је Шолаја.

• Представништва

Република Српска има успостављену мрежу својих представништава која се налазе у Србији, Русији, Грчкој, Белгији, Њемачкој, САД-у, Израелу. Задатак им је да, како је недавно поручио ресорни министар Златан Клокић, раде на

промоцији Републике Српске, њених потенцијала и могућности за сарадњу.

Једно од последњих представништва је основано у Француској и активно је од краја прошле године док у Кини још није заживјело.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.