Шта слиједи након сједнице у Њујорку: Повратак БиХ на фабричка подешавања

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: УН

БАЊАЛУКА - Поруке амбасадора из најмоћнијих земаља свијета које су одјекнуле са сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (УН) иду у правцу враћања БиХ на фабричка подешавања, али цијели посао није ту и завршен јер тек слиједе озбиљне битке и за спас ОХР-а и Дејтона.

Став је то саговорника "Гласа" који су сагласни у оцјени да је позадина свега што се десило у БиХ протеклих дана, почевши од укидања санкција па све до епилога сједнице у Њујорку у промјенама америчких погледа, оличенима у избору Доналда Трампа за првог човјека Америке.

У Савјету безбједности у петак је, према бројним оцјенама, одржана једна од најважнијих сједница о БиХ на којој је Руска Федерација, како је најављивано, предочила земљама чланицама ставове Републике Српске о проблемима под овим дијелом неба и потенцијалним излазима из ове актуелне кризе.

Руски представник Василиј Небензја је поновио и званични став Русије, а то је да Кристијан Шмит није легални високи представник у БиХ јер није добио сагласност Савјета безбједности, али је истовремено узрочник безакоња.

Да је проблеме у БиХ потребно ријешити унутрашњим дијалогом, а да је Шмит само погоршао стање, рекао је представник Кине у Савјету безбједности УН Генг Шуанг додајући и да је суђење предсједнику Милораду Додику пред Судом БиХ довело до подјела и етничких тензија.

И док су Русија и Кина само потврдиле своје раније, чврсте ставове у вези са Шмитом и односима у БиХ, велики заокрет направила је и Америка која је и неколико дана раније укинула санкције руководству Српске и појединим компанијама које су махом повезиване са породицом Додик.

САД су, наиме, поздрављале кораке које је начинила Република Српска због чега су, како је потврдила њихова представница у Савјету безбједности УН Дорота Шеј, и укинуте санкције званичницима Српске након што је Народна скупштина показала одговорност.

Професор на бањалучком Универзитету и стручњак за међународне односе Милош Шојала каже да је сједница у Њујорку означила почетак враћања на фабричка подешавања.

- Треба још много ствари урадити, али и овај моменат искористити. Јасно је да БиХ могу да уреде само њени конститутивни народи између себе и то кроз дијалог - поручио је за "Глас Српске" Шолаја који сматра да се трага за новим рјешењима када је у питању ОХР и да ће се то ускоро и видјети.

Јасно је и да, како је рекао, не треба рачунати на унитарну БиХ те ће бошњачке партије морати да промијене ставове и позитивно одговоре на позиве за унутрашњи дијалог.

- Странци могу да остану као консултативни партнери и да износе идеје и искуства, али не на овакав начин на који су то радили високи представници, а поготово не као Шмит да директно мијењају ствари наметањем одлука и диктаторским понашањем. То није рјешење - нагласио је Шолаја. 

Политиколог и стручњак за геополитичке односе из Београда Александар Павић је подвукао да је амерички званичник на сједници Савјета безбједности поновио да се САД више неће уплитати у унутрашње ствари других држава.

- Поново се чуло да је Америка за договор три народа. То, практично, иако није експлицитно речено, значи да је високи представник сувишан. Од Русије смо чули оно што смо очекивали и што годинама говоре, а то је да је крајње време да БиХ буде препуштена себи, да Дејтон треба поштовати и да је ту ОХР сувишан, а Шмит нелегитиман. То је рекао и представник Кине која га такође не признаје. Очекиван је био и став Велике Британије која још брани позицију високог представника јер то је и једно од њихових последњих упоришта. И то не само Британаца него и те западне дубоке глобалистичке државе којој је стало не само да сачува овакав поредак него и да угура БиХ у НАТО - рекао је Павић за "Глас".

Подвукао је да је на сједници виђен нови амерички став, који се огледа и у укидању санкција руководству Републике Српске.

- Све ово је велики, велики сигнал да Република Српска више није неко ко је амерички непријатељ, већ напротив. И у Сарајеву су већ схватили да је сада Српска ближа Вашингтону него Сарајево, што их доводи до очаја, тако да ова седница је дала доста тога доброг и потврдила промену атмосфере коју смо сви осетили у ваздуху када је Трамп и изабран за председника -  оцијенио је он.

Ипак, изазован период, сматра, тек предстоји.

- Биће ту још битака око ОХР-а и Шмита. Чули смо и да су му Немци послали још једног свог политичара као саветника, тако да ће се они борити да Шмит остане, као и Британци, вероватно и Французи, те ЕУ. Сигурно ће бити тих битака, али ће му сигурно бити и сужене опције зато што очигледно више не ужива америчку подршку - казао је Павић. 

Биће, додао је, и других борби осим за ОХР, а треба сачекати и видјети да ли ће и бити одржани пријевремени избори за предсједника Републике које је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ расписала за 23. новембар.

- Ако их не буде, то ће додатно делегитимисати Шмита и ЦИК и политичко Сарајево и његове спонзоре, тако да битка тек предстоји, али су темељи сада далеко бољи него свих претходних, не само година већ деценија - поручио је Павић који сматра да је избор Трампа за првог човјека САД покренуо заокрет у политици према БиХ јер је он противник политике дубоке државе која је и антисрпски и антируски оријентисана.

КАКВА ЈЕ СУДБИНА ОДЛУКА?

Из Републике Српске је често поручивано да није довољно само зауставити Кристијана Шмита, него да је потребно поништити одлуке које је наметао. Милош Шолаја сматра да је то реалан захтјев.

- Створена је ситуација у којој није лако вратити ствари у првобитно стање, али јесте могуће. Све зависи од тога ко ће бити високи представник и то ћемо знати за неколико мјесеци - закључио је Шолаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.