Шта се промијенило на политичкој сцени Српске од 2016. године: Стара лица на новим положајима, идеологија на одмору

БАЊАЛУКА - Ништа аутентично ново није се појавило на нашој политичкој сцени од посљедњих локалних избора 2016. годину. Распад СДС-а и прелазак њихових дојучерашњих првака и угледних функционера у СНСД једини је крупан новитет, али и ту је опет ријеч о старим кадровима од којих знамо шта и колико можемо очекивати.

Овим ријечима политиколог из Бањалуке Војислав Савић прецизно сецира актуелну политичку сцену у Српској и пореди је са стањем од прије четири године.

Слично мишљење дијели и његов колега политиколог Дарко Кузмановић, али и представници најјачих политичких партија у Српској. Војислав Савић каже да је за очекивати да се талас подршке владајућим странкама који је почео 2016. и наставио 2018. године само преслика и на локалне изборе 2020. године.

- Тај талас ће бити нарочито значајан ако у рачуницу додамо Добој и Бијељину, као и пар мањих општина у којима су се у међувремену десили преврати - оцјењује Савић.

Он као једну од најважнијих тачака сматра изборе у Мостару, гдје је, како каже, неопходно да Срби изађу у једној, заједничкој колони и да се ставови српског народа уграде у договор око избора у том граду.

- Мислим да и наша јавност мора на адекватан начин пружити подршку тим људима. Друга тачка је Сребреница, као и Брчко, али и све друге мјешовите општине гдје Срби морају дефинисати темељ заједничих интереса и око тога се окупити, а међусобне размирице оставити по страни - поручује Савић.

Политиколог Дарко Кузмановић каже да је на простору Западног Балкана интересантан феномен који се везује за БиХ и Црну Гору, гдје већ скоро тридесет година имамо појединце који сваким новим изборним циклусом мијењају политичке положаје, а неријетко и политичке партије.

- У контексту локалних избора који би требали услиједити за неколико мјесеци, интересантно је да у односу на период од прије само четири године, имамо неколико нових политичких партија предвођених старим политичким лицима. Практично посматрано, то јесу потпуно нове политичке партије, али суштински, оне само представљају политичке сателите неопходне за опстанак и учвршћивање власти, а оног тренутка када испуне своју дужност, биће одбачене и као такве постати маргинални политички субјекти или потпуно нестати са политичке сцене - оцјењује Кузмановић.

Скоро све политичке партије које су настале у РС у протеклих неколико година, наставља он, предвођене су старим и добро познатим политичким лицима која нису учинила апсолутно ништа да би обични грађани Српске могли рећи да живе боље у односу на период прије 20 година.

- Разлог треба тражити у високом степену развијености политичке корупције, односно куповине посланика и других политичких фигура вођених искључиво личним интересом, али и ниском степену политичке културе. Једини начин да се ријеши проблем политичке корупције јесте да се интервенцијом у изборни закон уведе систем према којем ће у наредна три изборна циклуса, мандати остајати политичким партијама, а не појединцима. Тиме би се одговорност за стање у друштву бар привремено пребацило у руке странака које тада не би могле да налазе изговоре - каже Кузмановић.

Он признаје да би то био мали корак назад за демократију, али сматра да други начин за рјешавање проблема политичке корупције једноставно не постоји, јер је наше друштво генерално дубоко корумпирано.

- Увијек ће постојати појединци који ће бити спремни да понуде новац, али ће бити још више оних који ће бити спремни да тај новац и прихвате, нарочито у политици - помало суморно закључује Кузмановић.

Замјеник шефа Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Срђан Мазалица каже да је у односу на 2016. годину евидентна фрагментација  политичких снага у оба политичка блока.

- Владајућа коалиција је доживјела неколико цијепања, конкретно ДНС-а и СП-а. С друге стране, након 2018. године владајућем блоку пришао је НДП. Не треба заборавити ни Уједињену Српску, која је уочи и након избора 2018. године имала стабилан раст. Без обзира на велики број актера, из овог блока није било одлазака - закључује Мазалица.

Према његовим ријечима, опозициони блок је имао неколико крупних губитака, а поред већ поменутог НДП, највећи ударац је услиједио губљењем дугогодишњих бастиона СДС-а у Бијељини и Добоју.

- Још неколико начелника општина се све више удаљава од званичне политике СДС-а и ова странка ће извјесно доживјети стрмоглави пад. Релативно стабилан остаје ПДП, али у посљедње вријеме унутар њиховог посланичког клуба и трвења око кандидата за градоначелника Бањалуке видимо раслојавање и међусобне нетрпељивости, што ће се сигурно одразити и на њихов резултат - сматра Мазалица.

Он истиче да ће се занимљива ситуација десити у Бијељини, гдје ћемо имати исте противкандидате као 2016. године, али ће замијенити стране, док је у Бањалуци противкандидат Игора Радојичића из 2016. године данас у коалицији која га подржава.

- Све ове фрагментације и промјене би евентуално могле довести до успјеха неких независних кандидата, али мислим да ће ипак највеће шансе имати кандидати иза којих ће стати јаке страначке инфраструктуре, а побиједиће они који ће бити бољи у смислу да имају резултате у свом раду или доносе освјежење. Без обзира на све промјене које су се десиле у међувремену, не очекујем велике промјене у односу на стратешко позиционирање власт-опозиција, а поготово сматрам да резултати ових избора неће и не могу бити увод у значајнију прекомпозицију власти на изборима 2022. године - каже Мазалица.

С друге стране, замјеник шефа Клуба посланика СДС-а Зоран Видић каже да је политичка сцена у Српској персонификација морала и друштвених вриједности времена у којем живимо.

- Политичке идеологије су одавно изгубиле смисао на подручју Републике Српске и већ пар година све се своди на сурову борбу за глас. Иако је по друштво погубно одсуство јасних идеологија у политичким субјектима, још погубнија чињеница је да се политичка утакмица одиграва у амбијенту без јасних правила и граница - каже Видић.

Он сматра да тако долазимо у ситуацију да све политичке партије имају сличну реторику и шаљу поруке какве би грађани жељели да чују.

- То отвара врата свакодневном формирању нових политичких субјеката, јер кад могу сви да промовишу сличну причу, односно политику, зашто не би и неки нови?! Овакав амбијент највише одговара владајућим странкама, јер грађани стичу утисак да су сви исти. У нашем, још увијек конзервативном друштву, епилог је предвидив - тешко долази да промјена. Ако поменути амбијент зачинимо злоупотребама у изборном процесу јасно је да избори у Републици Српској не осликавају вољу бирача - каже Видић.

Ипак, он додаје да постоје извјесне разлике политичке сцене 2016. и 2020. године.

- Те 2016. године имали смо јасне политичке блокове на републичком нивоу који су се у значајном дијелу РС преносили на локалне заједнице. Тада се дешавао јединствен наступ странака у власти. Опозиција је била груписана око двије доминантне политичке организације СДС и ПДП, а штрчао је кандидат за градоначелника Бањалуке испред тада опозиционог НДП-а. Данас је ситуација другачија, јер се политичка сцена додатно уситнила, али овај пут и на терет странака позиције. Подјеле у ДНС-у и СП-у су изњедриле исте политичке снаге - Демос и СПС - само у нешто другачијем руху које замислите чуда, промовишу исту политичку идеологију - каже Видић.

Он као кључ предстојећих избора истиче изборе у Бањалуци, гдје ће се, како каже, послије три изборна циклуса, за власт ће десити једна необична ситуација.

- Власт ће против себе имати истинског опозиционара, а то говорим зато што треба погледати гдје су сада претходни кандидати опозиције - каже Видић.

Нове партије

Када је ријеч о новим политичким субјектима који су се појавили послије локалних избора 2016. године, најзвучнији су свакако ДЕМОС и СПС.

Демос је настао у децембру 2018. године након раскола у ДНС-у када су ову странку напустили дотадашњи замјеник предсједника ДНС-а Недељко Чубриловић и још три посланика. Почетком ове године наступио је раскол и у Социјалистичкој партији, а половином марта Горан Селак и још три дотадашња посланика СП-а озваничили су рад Социјалистичке партије Српске - СПС-а.

Поред Демоса и СПС-а који су формирали своје одборе широм Српске, највише нових политичких субјеката наступиће на изборима у Бањалуци. Најзначајнији су покрет “Бањалука зове” који су формирали бивши одборници НДП-а Саша Лазић и Мирна Савић Бањац након што је лидер ове странке Драган Чавић приступио владајућој коалицији, затим Полиграф на чијем челу је бивши ПДП-овац и актуелни предсједник бањалучког парламента Зоран Талић, те Покрет Правда око кога се окупљају активисти неформалне групе Правда за Давида.

Нова странка основана је и у Бијељини гдје је дугогодишњи СДС-овац формирао Странку демократске Српске Семберија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.