Шта предвиђа ХНС-ов приједлог измјена Изборног закона БиХ: Електорски систем у ФБиХ?

МОСТАР - Чланови Предсједништва БиХ убудуће би се могли бирати по једном од два модела, директним и индиректним, а оба подразумијевају да се коначно именовање чланова овог највишег тијела обави у Дому народа ФБиХ, односно у НСРС.

Ово би се могло догодити уколико буду усвојени приједлози изборних промјена које је предложио ХНС, а које је објавио портал “Билд”. Када је у питању директни избор из ФБиХ, ХНС сматра како би га требало спровести по електорском моделу. Сваки кантон би представљао једну електорску јединицу, а кандидати који освоје највише гласова у неком кантону добијали би укупан број електорских гласова које даје тај кантон. Број ових гласова у неком кантону једнак је броју мјеста које тај кантон даје у Дому народа ФБиХ. Тако кандидати из реда бошњачког народа у избору за члана Предсједништва БиХ добијају четири електорска гласа из Тузланског и Кантона Сарајево. Три ова гласа даје Зеничко-добојски кантон, два Унско-сански кантон, а по један дају Средњебосански, Херцеговачко-неретвански и Босанскоподрињски кантон. Посавски, Ливањски и Западнохерцеговачки заједно дају један електорски глас. У избору за хрватског члана Предсједништва ХНК даје четири СБК и ЗХК по три, ЛиК, ЗДК и ПоК по два, а ТК, КС, УСК и БПК заједно један електроски глас.

Овај модел подразумијева да кандидате с највећим бројем гласова требају натполовичном већином потврдити и делегати из реда “њихових” народа у федералном дому. То значи да треба добити девет гласова припадника “свог” народа из овог тијела. Уколико не оствари тај циљ гласа се за кандидата који је други по броју гласова, а ако ни он не добије већину гласа се за трећег. Ако ни он не освоји већину, за члана Предсједништва БиХ се проглашава кандидат с највећим бројем електорских гласова.

Предложена је и измјена Устава БиХ тако да се дода и реченица да свака особа с правом гласа може бити кандидат за члана Предсједништва БиХ, чиме би се, како сматрају у ХНС-у, провеле пресуде Европског суда за људска права, али Уставног суда у случају “Љубић”. Како су навели, иста реченица би се додала и у одредбама за Дом народа БиХ, с тим да би остало као и до сада да се за овај дом бира пет бошњачких и хрватских делегата из ФБиХ, али и пет из РС. Начин избора би остао као и до сада.

Када је у питању Дом народа ФБиХ, ХНС сматра како је неопходно да се уведе и изборни праг од пет посто за избор делегата одређеног народа у овај дом. То значи да ако у неком кантону живи најмање пет одсто припадника неког од конститутивних народа или осталих, у односу на њихов укупан број у ФБиХ, имају право да имају свог представника у овом Дому. Број и распоред Бошњака и Хрвата једнак је броју електорских гласова за сваки од кантона. То значи да ТК и КС дају по четири, ЗДК три, УСК два, а СБК, ХНК и БПК по једног Бошњака у федерални Дом народа. Из ПоК би се бирао још један Бошњак, али при његовом избору гласали би и Бошњаци из скупштина ЛиК и ЗХК.

У Клуб Хрвата ХНК би дао четири делегата, СБК и ЗХК по три, ЛиК, ЗДК и ПоК по два, а из ТК би био изабран један делегат, с тим што би у избору гласали и Хрвати из скупштина КС, УСК и БПК. У Клуб Срба из КС би се бирала четири члана, из ЛиК три, из УСК, ТК, ХНК и ЗДК по два, а из СБК један члан. Преостали 17. члан овог клуба би се бирао из БПК, с тим што би у гласању учествовали и Срби из скупштина ПоК и ЗХК. Клуб “Осталих” би бројао седам чланова, а КС и ТК би дали по два, док би ЗДК, УСК и СБК дали по једног члана у овај клуб.

Индиректан избор

Према приједлогу ХНС-а, уколико би било одлучено да се иде на индиректан избор чланова Предсједништва БиХ, они би се бирали од изабраних чланова Представничког дома Парламента БиХ. Гласање за избор два члана из ФБиХ обавило би се у Дому народа ФБиХ, а члана из Српске у Народној скупштини Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.