Шта када припадници ИСИЛ-а у БиХ изађу из затвора?

БиХ нема услова за адекватну ресоцијализацију па би се терористи, и након издржавања затворских казни, могли наћи на слободи са истим убјеђењима која су их и одвела у редове Исламске државе.

Прихват повратника са страних ратишта велики је сигурносни изазов и за много напредније и уређеније државе од Босне и Херцеговине, каже у коментару за Дојчевеле професор и декан сарајевског Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Неџад Корајлић.

“Бићу потпуно искрен. Наше друштво у овом тренутку није спремно за квалитетну ресоцијализацију. Од установа надлежних за издржавање кривичних санкција не можемо очекивати добре резултате, јер оне раде у тешким условима. Квалитетна ресоцијализација подразумијева кадровску, стручну оспособљеност. Затворски чувари са само једним психологом или педагогом не могу осигурати квалитетну ресоцијализацију. А када је ријеч о особама које су осуђене за тероризам, онда би с њима требали радити тимови стручњака за криминологију, социологију, психологију...”, каже Корајлић.

Стручњаци истичу да је тешко предвидјети како ће се нека особа понашати након одслужене затворске казне и може ли осуђени терориста промијенити свој став током вишегодишње робије. Прогнозе нису оптимистичне с обзиром на кадровска, материјална и друга ограничења надлежних установа у БиХ.

“То зависи од пеналног система и посебних програма третмана који подразумијевају групни и индивидуални психосоцијални третман, који треба бити вођен од стране квалификованих стручњака, као што су социјални радници, социјални педагози, психолози, психијатри, уз сарадњу и подршку државних органа”, каже професорица психологије на Факултету за криминалистику, криминологију и сигурносне студије у Сарајеву Елвира Чекић.

Не помаже само затвор

Она за DW наглашава да затворска казна, сама по себи, није довољна за  промјене осуђеникова понашања и да се на основу релативно малог броја истраживања из ове области не може са сигурношћу утврдити образац понашања осуђеника након издржавања казне. Посебно је то тешко учинити када се ради о случајевима вјерске индоктринације.

“Вјерска индоктринација је мултидимензионалан, вишеструко условљен феномен,  који подразумијева употребу насиља често у симболичким, смртоносним акцијама у сврху 'светих' циљева или 'вриједности'. Уз одређене унутарње мотивације и факторе, то доводи до специфичне методе дјеловања карактеристичне за тероризам мотивиран вјерским разлозима. Свети циљеви таквог тероризма подразумијевају идеју и циљ цјелокупне организације опћенито, попут свргавања секуларног режима”, каже професорица Чекић.

Говорећи о мотивима жртава вјерске индоктринације, она појашњава зашто је од таквих екстремиста тешко очекивати значајније промјене понашања.

“Из њихове тачке гледишта, они су спаситељи и ослободиоци свог народа од 'неморалног' и 'похлепног' Запада који им покушава одузети њихов начин живота и вриједности и наметнути свој. У том случају фундаментализам се не појављује као повратак традицији и изворним принципима ислама, већ као бунт против Запада и свега што он подразумијева. Стога је веома тешко и очекивати неке посебне заокрете у њиховим погледима на друштвена збивања”, каже професорица Чекић.

Улагање у сигурност се увијек исплати

Када је ријеч о прихвату екстремиста који су се на страним ратиштима борили у редовима Исламске државе, БиХ испољава и друге слабости, а једна од њих је и спорост у формирању власти, каже професор Неџад Корајлић.

“Опструкције при формирању власти усложњавају сигурносну ситуацију. Процес доношења одлука у сфери сигурности не смије бити успорен или на други начин доведен у питање зато што власт није правовремено фомирана након избора. Људи који раде у сигурносном сектору не би требали размишљати о томе ко ће им сутра бити шеф, како ће радити у наредном периоду, ко ће доносити одлуке... Проблеми са усвајањем буџета, набавком материјално-техничких средстава, пријемом нових кадрова, све то додатно комплицира сигурносну ситуацију”, каже Корајлић.

Прихват екстремиста осумњичених за тероризам је сложен процес, каже саговорник DW.

“Према мојим информацијама, сигурносне службе у БиХ, међу којима су СИПА и ОСА, имају доста капацитета како би се суочиле са овим изазовима. Наравно, потребна им је правовремена политичка подршка, умјесто бесконачних разговора о формирању власти. Многе владе на различитим нивоима у БиХ о овом проблему размишљају као о једној врсти 'трошка', али сигурност се тако не смије посматрати. Ову проблематику не смијемо посматрати искључиво статистички и бити задовољни ако у одређеном  временском периоду нисмо имали терористичких пријетњи. Сигурност се гради и чува, то је сталан процес који кошта, али се на крају увијек исплати”, каже професор Корајлић.

У Сирији је још око 70 држављана БиХ

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор за пет држављана БиХ који су се у Сирији борили у редовима Исламске државе и другим екстремним групама. Притвор је одређен Емиру Алишићу, Сенаду Касуповићу, Миралему Бербићу, Јасмину Кесеровићу и Хамзи Лабидију. Армен Џелко и Мухарем Дуњић још се налазе на испитивању у Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА). Осумњичени екстремисти у надлежности су полиције и Тужилаштва БиХ и највјероватније ће се суочити с оптужбама за припадност терористичким организацијама.  

У БиХ је из Сирије депортовано и шест жена и дванаестеро дјеце. Они су смјештени у Имиграцијски центар у Делијашу. Група која је у четвртак депортована из Сирије само је дио бх. држављана који се налазе у тој земљи. Претпоставља се да је у Сирији у различитим својствима још око 70 држављана БиХ и њихове дјеце која имају право на бх. држављанство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.