Шта је позадина става појединих западних земаља о ситуацији у БиХ: Европски удар на конститутивност

САРАЈЕВО - БиХ није спровела у дјело неколико пресуда Европског суда за људска права међу којима је најпознатији случај “Сејдић и Финци”, а став о свему томе ће на лицу мјеста дати први човјек тог суда који долази у БиХ и то у јеку прича о дискриминацији и конститутивности.

Предсједник Европског суда за људска права Роберт Спано долази данас у БиХ, а у оквиру посјете одржаће састанак и са члановима Уставног суда БиХ.

Пресудама у предметима “Сејдић-Финци”, “Зорнић”, “Пилав”, “Шлаку” и “Пударић” наведено је да је БиХ дужна да укине дискриминаторске одредбе у Уставу и Изборном закону, да би они који се не изјашњавају ни као Срби, Хрвати и Бошњаци могли да се кандидују за чланове Предсједништва БиХ и Дом народа Парламента БиХ. Упоредо са тим доласком, објелодањено је да су се након Њемачке, Белгија и Луксембург придружиле Холандији у ставу да је концепт конститутивности дискриминаторан те изражавају жаљење због његовог увођења у документу ЕУ под називом “Стратешки компас”. Саговорници “Гласа Српске” наглашавају да не стоје тврдње, које су се и раније чуле и то од неких из БиХ, попут Жељка Комшића, да су домови народа и конститутивност алати за корупцију и неједнакост грађана.

Шефица посланичког Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламента Сњежана Новаковић-Бурсаћ је истакла за “Глас” да је посјета предсједника суда у Стразбуру дуго договарана, а одгађана је због пандемије.

- БиХ има преузете обавезе, а ово је прилика да га информишемо докле смо дошли, односно докле нисмо дошли и због чега је то тако када је у питању реформа изборног законодавства која је стала због немогућности договора између партнера у ФБиХ - истакла је Новаковић-Бурсаћ.

Наглашава да се не може причати само о имплементацији пресуде “Сејдић и Финци” већ и о свим другим пресудама.

- Треба да, као сложена држава, тежимо рјешењима која ће одсликавати и етничке заступљености. Могућа су рјешења, али се на том путу испријечио бошњачки естамблишмент - рекла је шефица Клуба СНСД-а.

Било би добро, додаје, да многи погледају позитиван примјер Белгије која је у своја правила уградила сличне принципе и правила.

- Све паметне земље прилагођавају законодавни оквир реалној ситуацији и некој историјској генези односи, док код нас имамо неке који не желе да прихвате ни историјски контекст ни реалност, тежећи искључиво свом политичком концепту. Не можемо на рачун поштивања било чијих жеља и идеја одустати од нечега што је донијело мир у ову земљу - закључила је. 

У Парламенту БиХ је, с друге стране, за данас планиран састанак Заједничке комисије за европске интеграције са члановима холандског парламента. Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије Лазар Продановић за “Глас” каже да неки још не знају заправо како може функционисати БиХ, додајући да пресуда “Сејдић и Финци” не говори о конститутивности, већ о томе да свима треба дати право да буду бирани на изборима.

Пресуда

“Сејдић и Финци против БиХ” назив је судског предмета који је вођен три године пред Европским судом за људска права у Стразбуру, а окончан 22. децембра 2009. године. Одлука је да су Дерво Сејдић (Ром) и Јакоб Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламента БиХ јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.