Шта је показала предизборна кампања: Партије одиграле на сигурно

Глас Српске 02.10.2026 07:23

Фото: Дражан Поздеровић

БАЊАЛУКА - Предизборна кампања у сусрет општим изборима у БиХ се завршава данас након чега наступа тишина све до затварања бирачких мјеста, а генерална оцјена јесте да су се политичке партије и кандидати и овај пут држали провјереног рецепта на митинзима те у свакодневним разговорима.

Крај предизборне кампање, која је званично почела 4. септембра, означава да су на прагу избори који су овај пут расписани за долазећу недјељу, односно 4. октобар.

Политичке партије и кандидати су током протеклих седмица представљали грађанима програме, ставове и приоритете, настојећи да придобију њихову подршку бирача од којих и зависи ко ће засјести у најважније фотеље и ко ће имати најбоље позиције пред нову подјелу постизборних карата.

Кампања је, наиме, била у знаку предизборних скупова, трибина, разговора са грађанима и медијских наступа, али и промоције и објава на друштвеним мрежама, уз стални позив бирачима да изађу на изборе и искористе бирачко право.

Политички аналитичар Младен Бубоњић сматра да је ова кампања у великој мјери доста личила на претходне, поготово јер посебна пажња није посвећена програмима, односно реализацији буџета.

- Али као да ни народ то не тражи. Ипак, можемо примијетити да је кампања била за нијансу блажа. Имали смо, условно речено, један компромитујући видео, а очекивало се да ће све бити доста прљавије. Доминирале су поново теме које више изазивају емоције, односно национализам и ширење страха. Нико није био имун на то јер је то опробани рецепт којег политичари не желе да се одрекну – рекао је Бубоњић за “Глас”.

Политички субјекти су, сматра, олако давали обећања која, према њиховом мишљењу, у великој мјери није могуће да буду испуњена.

- Од избора до избора врше се анализе процената испуњености претходних обећања и то не прелази десет, 15 одсто. Тако ће вјероватно бити и овај пут, а народ то не кажњава. Цијели систем је заробљен и нема одговорности тако да ни они немају страх од онога што кажу – изјавио је Бубоњић, уз опаску да је све то доказ да је и ова кампања била по уходаној матрици.

Овдашња политика је, подвукао је, оличена у лидерима странака тако да није изненадило ни то што су највидљивији били лидери странака те кандидати за предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ.

- То је све виђено и то је наш политички хабитус – закључио је Бубоњић.

Општи избори су, одлуком Централне изборне комисије БиХ, расписани за 4. октобар, а гласачи у Српској ће бирати једног од три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике, нови сазив Скупштине у Бањалуци те укупно 14 посланика са територије Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПД ПС БиХ).

За позицију предсједника и потпредсједника Републике Српске бори се 12 кандидата. То су, из реда Срба, Саво Минић (СНСД), Бранко Блануша (СДС) и Богдан Јовановић (Странка Живот). Када је ријеч о кандидатима из реда хрватског народа, у трци је њих пет. То су Иван Бегић (СДП), Игор Балукчић (ХДЗ 1990), Фрањо Јукић (коалиција око ХДЗ-а), Иво Камењашевић из ХСС-а и Марко Јоргић, независни кандидат.

Кандидати за позиције у Палати Републике из реда бошњачког народа су Рамиз Салкић из СДА, Бегија Смајић из Странке за БиХ, Јусуф Арифагић (НиП) те Ћамил Дураковић као независни кандидата.

Када је ријеч о Предсједништву БиХ, изборним правилима је дефинисано да се један члан бира са територије Републике Српске, а два из ФБиХ.

Фотељу српског члана Предсједништва јуре Маринко Божовић (СДС), Жељка Цвијановић (СНСД) те први човјек Листе за правду и ред Небојша Вукановић.

Уз Дениса Бећировића, функционера СДП-а који је поново кандидат за члана из реда бошњачког народа, у тој борби су и лидер СББ-а Фахрудин Радончић, Семир Ефендић из СБиХ те предсједник СДА Бакир Изетбеговић који је током каријере већ био члан Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа.

У трци за фотељу хрватског члана Предсједништва су Даријана Филиповић (ХДЗ БиХ), Зденко Лучић као независни кандидат те Славен Ковачевић (ДФ) који је савјетник предсједника те ДФ-а и актуелног члана Предсједништва БиХ из реда хрватскох народа Жељка Комшића.

У овогодишњој изборној трци учествује и више од 1.200 кандидата који ће се борити за 63 директна мандата у Народној скупштини у којој има мјеста и за њих још 20 која улазе путем компензационих листи, односно по вољи странака и у зависности од збира гласова који конкретна партија добије на нивоу цијеле Српске.

Овјерене кандидатске листе показују да је већина актуелних посланика на прагу нове изборне трке за исти ниво, али и да, ако се узме број кандидата и број циљаних мјеста, на једну посланичку фотељу јуриша око 20 кандидата.