Шта је наведено у уговору између БиХ и Српске правосла

БиХ, између осталог, признаје Српској цркви слободу вршења њене апостолске мисије, посебно у оном дијелу који се односи на богослужење, управу, вјерско образовање и харитативну дјелатност

СAРAЈЕВО - Са жељом да утврде правни оквир међусобних односа, Српска православна црква и БиХ закључиле су у понедјељак Основни уговор, који су парафирали два члана Предсједништва БиХ. Овим Уговором БиХ и Српска црква обавезале су се на свесрдну сарадњу, “ради цјеловитог духовног развоја човјека и унапређења општег добра”. У поменутом документу БиХ је признала јавно и правно својство СПЦ, које је она имала и прије закључења Уговора, као и јавно и правно својство свих мјесних црквених јединица и установа Српске цркве, које имају правни субјективитет према одредбама канонског права у Уставу СПЦ. БиХ гарантује Српској православној цркви и свим њеним правним и физичким лицима потпуну слободу међусобног општења и одржавања веза са Његовом светошћу патријархом српским, Светим архијерејским сабором, Светим архијерејским синодом, Патријаршијским управним одбором, епархијама у земљи и расијању и другим црквеним правним и физичким лицима. Такође, поштујући слободу вјероисповијести, БиХ признаје СПЦ слободу вршења њене апостолске мисије, посебно у оном дијелу који се односи на богослужење, управу, вјерско образовање и харитативну дјелатност. У Уговору је прецизирано да БиХ гарантује СПЦ слободу богослужења и неповредивост здања, која су намијењена у те сврхе - храмова, манастира, капела, парохијских домова и других црквених објеката. Чланом 10. Основног уговора утврђено је да црквени субјекти могу да купују, посједују, користе или отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују и друга имовинска права, према одредбама канонског права, Устава СПЦ и важећег законодавства у БиХ. У тачки три истог члана наведено је да ће реституција непокретне имовине или национализованих добара, конфискованих без одговарајуће накнаде - укључујући и рок њиховог повратка - бити обављена у складу са законом, који ће регулисати ову проблематику. Српска православна црква има право да гради храмове, манастире, парохијске домове и друга црквена здања, као и да проширује и надограђује постојеће, према важећем законодавству у БиХ. Њој је загарантована слобода посједовања, штампања, издавања, продаје и ширења књига, новина, часописа, дигитализоване слике и звука, као и право да оснива и води радио и телевизијске станице, у складу са важећим законодавством. СПЦ је гарантована слобода јавног истицања њеног грба, заставе и других знамења и атрибута, укључујући и грбове епархија и мјесних црквених јединица и установа, само уз одобрење надлежних власти Српске цркве. БиХ признаје право православним вјерницима да оснивају вјерска, харитативна и друга удружења, чији су циљеви усаглашени са апостолским послањем Цркве. Православним вјерницима и њиховим друштвима, задужбинама и другим установама гарантована је потпуна слобода дјеловања и јавног иступања. Власти БиХ признају и гарантују Српској цркви право на пасторалну службу у војним касарнама и установама, полицијским станицама, затворима, болницама, љечилиштима, дјечијим домовима и другим здравственим и старатељским установама, без обзира на то јесу ли јавне или приватне. Пасторална служба у овим установама биће уређена посебним уговором између власти БиХ и СПЦ. У духу начела о слободи вјере, БиХ признаје право родитеља на вјерско васпитање дјеце, те у склопу наставног плана и програма - и у складу са вољом родитеља или старатеља - гарантује наставу православне вјеронауке у свим предшколским и школским установама. В. БУГAРИН ОБРAЗОВAЊЕ Српска православна црква, према Основном уговору, има право да оснива образовне установе било којег степена и да њима управља према сопственим правилима, поштујући важеће законодавство у БиХ. Ученицима, студентима, наставницима, сарадницима и другим запосленим у овим образовним установама гарантују се иста права, која важе у државним установама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.