Шта излазак САД из бројних међународних организација значи за Балкан

БАЊАЛУКА - Предсједнички меморандум Доналда Трампа, којим се САД повлаче из 66 међународних организација, може представљати велику прилику за Републику Српску да се ослободи ранијих глобалистичких притисака и хегемоније великих сила, те да пронађе своје мјесто у новом свијету који се ствара.

Каже ово за "Глас Српске" професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић коментаришући најновији потез америчке администрације којим се наставља повлачење САД из великог броја међународних тијела за која се у Бијелој кући сматра да су штетна по њихове интересе.

Према ријечима Перишића, представници Републике Српске већ дуже вријеме критикују одређене одлуке, па и оне Венецијанске комисије и Хашког трибунала, које су сада на Трамповој "црној листи", те да ова одлука може отворити простор за јачање политичких и институционалних надлежности Републике Српске у оквиру дејтонског уставног оквира.

- Мислим да овај излазак САД из бројних међународних тијела може бити добар за Републику Српску, јер би то могло значити и мање притисака од стране појединих међународних тијела. Трамп води реал политику. Признаје само моћне земље. На том списку је Русија. Стога би требало да и ми наставимо са одржавањем добрих веза са Москвом, јер нам то гарантује сигурност у овим неизвјесним временима када се исцртавају нове мапе свијета - наводи Перишић.

Најновији Трампов потез коментарисали су и политичари и званичници из Републике Српске. Предсједник СНСД-а Милорад Додик сматра да овакав потез враћа суверенитет државама и народима и да ослобађа ентитете од међународног притиска квазиинституција. Слично мишљење изнијела је и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић наводећи да је ово позитиван антиглобалистички потез и да потврђује раније критике Републике Српске према међународним механизмима који често намећу рјешења без уважавања посебности ентитета.

Међу институцијама из којих САД планирају да изађу налазе се и Хашки трибунал и његов резидуални механизам, Венецијанска комисија, Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским промјенама, Међувладин панел о климатским промјенама, Међународни институт за демократију и изборну помоћ, те неколико УН одјељења за економију, развој и околину. Погођена су и тијела која се баве радничким правима, климом и другим питањима која је нова Трампова администрација сврставала у категорију оних која подилазе "воук" иницијативама.

На списку је и Савјет за регионалну сарадњу са сједиштем у Сарајеву, насљедник Пакта стабилности из 1999, чијем оснивању је присуствовао и тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон. Ово тијело окупља 45 чланица, укључујући ЕУ, НАТО, Свјетску банку, Канаду, Турску, Велику Британију...

Америка је већ раније напустила нека од међународних тијела и споразума  - Париски климатски споразум, Свјетску здравствену организацију и УНЕСКО. У образложењу најновије одлуке истиче се да су таргетирана међународна тијела расипничка, неефикасна и штетна и да не служе америчким интересима.

Повлачење је, како се наводи, у складу са стратегијом "Америка на првом мјесту" коју је Трамп већ водио током свог првог мандата. Државни секретар Марк Рубио истакао је да његова земља не жели више да троши ресурсе и дипломатски капитал у институцијама које су небитне за америчке интересе или су с њима у супротности. Рубио је поручио да ова одлука представља наставак заокрета америчке политике, започетог укидањем Агенције за међународни развој САД (УСАИД).

Уштеде новца

Повлачење из 66 међународних организација могло би америчком буџету донијети значајну уштеду. Према грубим процјенама, САД би овим масовним повлачењем могле уштедјети од 1,1 до 1,3 милијарде долара годишње, уз могућност варијација због уговорних обавеза и дугорочних програма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.