Шта доноси још једно продужење рока трајања Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако Стратегија за рад на предметима ратних злочина у БиХ ове године постаје пунољетна, нису завршена ни суђења нити су пред лице правде изведени сви који се сумњиче да су одговорни за недјела, посебно над српским становништвом, а из републичких институција и организација поручују да ништа неће бити другачије ни за три године, за колико је поново продужен њен рок трајања.

Прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина у БиХ је усвојена још 2008. године, али посао није завршен у договореном року. План је тада био да најсложенији предмети буду процесуирани у року од седам година, а сви остали пребачени на ентитетски ниво и буду завршени до 2023.

С обзиром на чињеницу да најсложенији послови нису завршени у задатим роковима, Савјет министара је у априлу 2017. формирао радну групу која је у мају идуће године доставила први приједлог ревидиране стратегије.

Иако се чинило да ће предложени акт бити усвојен без проблема, јер је добио претходно позитивно мишљење влада Републике Српске, ФБиХ као и Брчко дистрикта, то се није догодило, јер су бошњачки политичари, прије свега из СДА, блокирали и њен помен у Савјету министара.

Ипак, Ревидирана стратегија је послије двогодишње блокаде бошњачких политичких представника усвојена у септембру 2020. у Савјету министара, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, а у чему је учествовала и ЕУ.

И тада су представници српских породица готово свакодневно упозоравали на то да се гурају под тепих случајеви у којима су жртве њихови најмилији који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату, али су полагали наду да ће и на њих бити стављена тачка до краја 2023, до када је и та стратегија првобитно требало да вриједи.

Међутим, поново је у јануару 2024. њен рок трајања продужен до краја 2025. године, али усљед чињенице да задаци опет нису извршени затражено је да Ревидирана стратегија добије још три године "живота".

Приједлог је стигао од правосудних институција, а овјерен прошле седмице у Савјету министара. На приједлог Министарства правде БиХ, а на сједници Савјета, усвојена је одлука којом је до краја 2028. продужен рок за спровођење стратешког циља 1.2.а Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра да је, поред свега, добро што је продужено важење Ревидиране стратегије. Постојала је, каже, бојазан да би престанак важења тог акта могао да послужи као алиби Тужилаштву и Суду БиХ да селективно приступају предметима, односно да одређују приоритете према својим процјенама, позивајући се на ограничене материјалне и људске ресурсе, што у пракси може значити да злочини над Србима никада неће бити процесуирани.

- У тренутку када су у току процеси за ратне злочине над Србима, као што је "Добровољачка", "Атиф Дудаковић", "Чемерно", "Јошаница" и када постоје још десетине предмета у којима још није подигнута оптужница, престанак важења Стратегије не би био у интересу српског народа - рекао је Нуждић, који је и члан Надзорног одбора за праћење спровођења активности из тог акта.

Примјена Стратегије у пракси, подвукао је, у потпуности зависи од носилаца правосудних институција на нивоу БиХ, наводећи да је на то указала и Влада Српске када је дала сагласност на усвајање Ревидиране стратегије 2018.

- Пракса је, нажалост, да се пробијају рокови. Али, имајући у виду да ратни злочини не застаријевају, нове оптужнице ће бити подизане, а започета суђења биће настављена, са или без Стратегије - поручио је Нуждић за "Глас Српске".

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић сматра да ништа бољи резултати неће бити ни на истеку 2028.

- Све ово у корист друге стране чији је циљ да што више Срба буде затворено у казаматима по БиХ. Суд БиХ није ништа друго него болесно чедо Хашког трибунала и са свим тим стратегијама само праве нове просторе и приче за тамничење Срба, а они који су убијали српску нејач биће слободни. БиХ не жели да погледа истини у очи и призна да су у овом рату страдали и Срби. Због тога не очекујемо ништа боље. Ово је само наставак бацања пијеска у очи породицама српских жртава - рекао је за "Глас" Којић.

• ПОСЕБНО ОДЈЕЉЕЊЕ

Посебно одјељење за ратне злочине формирано је у Тужилаштву БиХ након доношења пакета закона који је усвојен у Парламентарној скупштини БиХ у децембру 2004, који су били нужни да би, између осталог, предмети са Међународног кривичног суда за бившу Југославију могли бити процесуирани пред домаћим правосудним институцијама. Посебно одјељење је почело са радом 9. марта 2005. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.