Како је Српска добила име: Могла се звати Славија или Светосавска

СРНА/Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Принтскрин/Фронтал

БИЈЕЉИНА - Народна скупштина Српске Републике БиХ усвојила је 12. августа 1992. године у Бањалуци Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.

Постоји неколико верзија о зачетку идеје за назив Република Српска.

Према једној, професор Љубомир Зуковић, министар образовања, науке и културе у првој влади Српске, био је иницијатор назива Република Српска, па је на сједници Народне скупштине у Бањалуци одлучено да се дотадашњи назив Српска Република БиХ промијени.

Зуковић је навео да је на састанку на Палама, којем су присуствовали највиши републички функционери, сугерисао да је "у свему битан назив Српска, који може да стоји и сам, јер, државно уређење сутра може и да се промијени, а назив Српска да остане".

На дневном реду 19. сједнице нашло се осам питања, али су се због доласка делегације из Книна разматрала само четири. Једно од њих била је и измјена назива државе, а колико пажње се посветило том амандману свједочи стенограм сједнице. Тај документ броји укупно 79 страница, од којих једва двије и по заузимају расправа и гласање о новом имену, писао је о овој теми портал Фронтал, уз навођење стенограмских извода. 

Приједлози новог назива били су разнолики, па су се нашле и идеје попут Републике Славије и Демократске Републике Светосавске. У првом кругу гласања најбројнију подршку су ипак добиле Српска Демократска Република (36) и Српска Република (24). 

Стенограм не помаже у расвјетљавању шта се десило у другом кругу гласања, али се на крају констатује да је приједлог Српска Република усвојен једногласно.  Затим су у записнику са 19. сједнице тим ријечима замијењена мјеста, па је касније, објављивањем амандмана у "Службеном гласнику”, озваничено име Република Српска.

У тексту Гласа Српске из 2020. учесници тадашње скупштине евоцирали су неке од дилема које су утицале на саму расправу око имена. једна од њих је било и како ће име изгледати у међународној комуникацији. 

- Када се преведе на рецимо енглески, Српска Република је проблематично и из угла Устава и ради перцепције према међународној јавности. “Republic of Srpska” је другачије него “Serbian Republic”, јер је ово друго подсјећало на “босански Срби” како су нас етикетирали. Закључено је да се бројни проблеми превазилазе само пермутацијом из Српска Република у Република Српска - присјетила се Соња Караџић Јовичевић.

У популарној верзији, кум назива Република Српска био је један од пријератних интелектуалаца, музички менаџер Горан Марић, познат као Малколм Мухарем, а са њим су, према тој верзији, називу кумовали и каснији предсједник Скупштине Србије Маја Гојковић, те Драгослав Бокан, Драгош Калајић и Соња Караџић.

Прије свега тога, 9. јануара 1992, у вријеме када није било никаквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ настала је првобитно Српска Република БиХ да би у августу исте године била преименована у Републику Српску.

Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Српска је постала међународно призната као један од два ентитета БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.