Српска није "геноцидна творевина"!

Увјерен сам да нико не може доказати да су Срби имали намјеру да униште муслимански народ у БиХ, рекао Радослав Стојановић... Пресуда о геноциду не може бити репер за уставно-правно уређење БиХ, нагласио Крстан Симић

БЕОГРAД - Заступник Србије у спору са БиХ пред Међународним судом правде у Хагу Радослав Стојановић изразио је увјерење да нико не може доказати да су Срби имали намјеру да униште муслимански народ у БиХ, поручивши "да се треба ослободити страшних ријечи да је Република Српска геноцидна творевина", јавила је Срна. Он је на регионалној дебати "Пресуда Међународног суда правде о геноциду", која је у петак одржана у Београду, у организацији београдског Фонда за хуманитарно право, поставио питање "да ли је, онда, и Мостар геноцидна творевина?". Стојановић је напоменуо да се у 60 општина Републике Српске само у једној десио геноцид, а да они, који су починили злочине у неким другим општинама Српске, нису осуђени за геноцид, него за ратне злочине. Он је истакао да су заступници Србије, као адвокати, успјели да отклоне било какву могућност да Србија буде осуђена за геноцид, али да је морално питање тешко и да он осјећа стид због онога што се дешавало у име народа којем припада. Крстан Симић, судија Уставног суда БиХ, рекао је да је пресуда добила другачију конотацију кроз политички однос и жељу појединаца да је искористе у политичке сврхе, наводећи да "оно што се десило у БиХ има моралну хипотеку". - Ово је пресуда Међународног суда правде и бојим се да активности појединих људи иду у правцу да се суди Суду, који је ову пресуду донио - навео је он. Симић је упозорио да је најопасније да се пресуда почне користити као политичко средство, истакавши да је треба искористити како би се дошло до спознаје шта се заиста догодило у грађанском рату у БиХ. Према његовим ријечима, пресуда о геноциду Међународног суда правде "не може бити репер за уставно-правно уређење БиХ". - Унутрашње уређење БиХ припада искључиво њеним грађанима, а не судовима, међународној заједници или појединцима, који преко ње желе да излијече своје фрустрације - истакао Крстан Симић. Зоран Пусић, из Грађанског одбора за људска права Хрватске, навео је да један злочин није бољи или гори од другог, подсјетивши на злочине у Хрватској и над хрватским и над српским народом. Марко Милановић, из београдског Центра за људска права, рекао је да је политичка теза бошњачке стране да је у БиХ "све геноцид", упропастила њену тужбу, јер су морали да доказују геноцид пред судом. Заступник БиХ у тужби против Србије и Црне Горе пред Међународним судом правде у Хагу Сакиб Софтић сматра да БиХ има обавезу да, на основу пресуде о геноциду овог суда, уклони посљедице геноцида, оцијенивши да претпоставке за тако нешто могу бити уставне промјене у БиХ. - Морамо утврдити које су све посљедице геноцида, али је очигледно да је он потпуно промијенио етничку слику на истоку Републике Српске. Уставне промјене морају бити претпоставка за повратак на подручја на којима је почињен геноцид - рекао је Софтић. Професор Хасан Балић из Сарајева рекао је "и да јесте и да није задовољан пресудом, али да је за Србију ова пресуда тешка хипотека, јер није морално да се некоме не помогне у невољи". AРГУМЕНТИ И МЈЕРЕ Шеф Бироа Владе Републике Српске за сарадњу са Хашким трибуналом Јован Спаић изјавио је на регионалној дебати "Пресуда Међународног суда правде о геноциду" да Српска има довољно аргумената да потврди своје настојање у испуњавању обавеза према Хашком трибуналу, али да се на нивоу БиХ та обавеза "баш и не имплементира". Спаић је рекао да треба тражити да институције БиХ предузму мјере чији ће циљ бити извршавање пресуде Међународног суда правде о геноциду, као што је хапшење преосталих оптуженика. Он је додао да институције Српске максимално и отворено сарађују са Хагом, а доказ за то је што нису ухапшена још само четири хашка оптуженика. Јован Спаић је захтјеве, који долазе из Сарајева, о поништавању резултата геноцида оцијенио као политичке манипулације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.