Српска има одговор на "паркинг за мигранте"

​БАЊАЛУКА - Народна скупштина Републике Српске ускоро ће заузети јасан став у вези са најавама из британске владе и још неких европских земаља да би око 50.000 миграната, махом оних којима је одбијен азил и осумњичених за кривична дјела, могло бити депортовано у БиХ, а већ је у старту наглашено да за њих овдје нема мјеста.

Српска је чврст став када је ријеч о илегалним мигрантима заузела још прије неколико година, када су пред границу БиХ стигле хиљаде и хиљаде избјеглица, махом из земаља Блиског истока и оних захваћених ратом. Тако је, још 2018. године, речено да на територији Српске неће бити формирани центри ни кампови за прихватање мигранта, каквих је неколико оспособљено у ФБиХ. Уз то је успостављено и Координационо тијело за праћење кретања илегалних миграната преко територије Српске са задатком да прати улазак, кретање и задржавање миграната, омогући њихов што бржи пролазак кроз Републику Српску, а припадници полиције Српске су послати као својеврсна испомоћ колегама из Граничне полиције БиХ с циљем боље заштите границе и спречавања илегалних прелазака.

Ипак, британски званичници су недавно потврдили да су у току преговори о успостављању центара за повратак миграната. На листи земаља су, према појединим наводима, Србија, Сјеверна Македонија и БиХ.

То је и био повод да предсједник Републике Српске Милорад Додик, послије најава, упути Народној скупштини иницијативу да буде размотрена информација о мигрантима да би Српска донијела одређене мјере поводом најаве влада Велике Британије и неких земаља ЕУ да већи број миграната буде пребачен у БиХ.

Додик је потврдио да је предложио низ закључака, између осталога да се не прихватају никакве одлуке или споразуми са владама трећих земаља, прије свега чланица ЕУ о било каквој могућности да се транспортују и депортују наводно мигранти који би ту требало да имају одређени третман и пажњу.

- Ријеч о онима који тамо нису добили азил или су, ако су га добили, у међувремену починили неко кривично дјело. Они сви треба да буду дио тог пакета. Ради се о томе да би у БиХ требало да буде више од 50.000 миграната, и то је неприхватљиво, јер угрожава свакодневни живот и безбједност - нагласио је Додик.

Упозорава да постоји велика опасност да се они повежу са већ присутним радикалним групама, вехабијама и другима који овдје дјелују са онима који су дошли са ратишта у Сирији.

- Ни велики Запад није тада успио да утврди тачно ко има безбједоносно сумњиве биографије, него су их примали без икаквих контрола, а сада би нама испоручили безбједносно опасне особе које би додатно дестабилизовале ситуацију - рекао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске, уз опаску да је важно да Скупштина размотри то питање и донесе закључке.

Предсједник Српске, како је сам рекао, није тражио посебну сједницу, већ да у оквиру редовне та тема буде стављена у ранг највиших тачака у дневном реду. О томе ће, потврдио је први човјек републичког парламента Ненад Стевандић, бити ријечи до краја седмице на сједници скупштинског колегијума.

- То је добра прилика да провјеримо ставове овдашњих политичких актера о питањима миграната. А сигурно је да Република Српска, као мала, не може да се сама бори против миграната - рекао је Стевандић и додао да је виђено и да много веће и снажније земље нису имале никаква рјешења за мигранте.

Стевандић је за Срну навео да је проблем што у БиХ на овом и сличном плану нема политике која има кичму, већ политике која "веже коња гдје им газда каже".

- Зато Српска мора да покаже свој одговор. То је понекад скупо, али се увијек на крају исплати. Морате показати сувереност и самосталност да заштитите своје националне интересе и становнике. Надам се да ће сви, па и опозиција, која се углавном бави таргетирањем власти, разумјети Додикову поруку - рекао је Стевандић и додао да ово није дневнополитичко питање.

Додикову идеју подржали су и у ПДП-у.

- Миграције су озбиљна тема која се тиче свих нас. Ми ћемо као опозиција, која је оптуживана да се наводно договара о неком доласку миграната, гласањем јасно показати шта мислимо о томе - навела је јуче посланик ПДП-а Тања Вукомановић на конференцији за новинаре.

Из СДС-а, ипак, стижу другачије поруке.

- Српска није мјесто за мигранте, али Скупштина можда и не треба да се о овоме изјашњава. И раније је Влада доносила потребне одлуке па би сасвим довољно било да тако буде и сада - рекао је за "Глас Српске" посланик СДС-а Недељко Гламочак, који је предсједник Скупштинског одбора за безбједност. Шефица Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић је, с друге стране, изјавила да је ријеч о важном питању и да Народна скупштина мора донијети коначну одлуку. Подсјетила је на већ виђене реакције и понашања опозиције када се расправља о темама које су од интереса за Српску, али се не допадају Британцима.

- Опозиција мора јавно да се изјасни и објасни шта ради по састанцима у Сарајеву. Нама не треба јер ми веома добро знамо, али мора знати и народ, њима треба да положе рачуне - закључила је Вулићева.

Искуства из околине Липе

О мигрантима је јуче говорио и Немања Давидовић, савјетник предсједника Српске, наводећи да из личног искуства, а у вези са ситуацијом у Босанском Петровцу, зна колико је важно имати власт која неће подлећи спољним притисцима. Указао је на то да је живот у близини највећег мигрантског кампа у БиХ, у Липи, значио свакодневно суочавање са несигурностима, страхом и хаосом који је захватио локално становништво.

- Кад чујемо све чешће да у БиХ, па тиме и у Српској, планирају такозване центре за повратак миграната, онда то није ствар међународне сарадње, већ питање безбједности, демографије и будућности. Поготово када је ријеч о мигрантима који су одбијени у озбиљним и уређеним земљама Запада на челу са Великом Британијом - истакао је Давидовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.