Средоје Новић: Српска не жели ништа туђе, већ оно што јој припада

БАЊАЛУКА - Када су својевремено полицајци Републике Српске били надлежни за послове на граници све је било добро. Чак гледајући са ове дистанце, функционисало је беспријекорно, иако се радило у веома сложенијим условима, него данас. Касније је дошло до наметања закона, промјена, притисака на основу којих је пренесена и та надлежност на ниво БиХ те формирана Гранична полиција.

Каже то за "Глас" Средоје Новић који је почетком двијехиљадитих година био министар унутрашњих послова Републике Српске, а данас је предсједавајући Клуба Срба у Дому народа парламента БиХ као кадар СНСД-а. 

Руководство Српске је у понедјељак усвојило закључак о формирању граничне полиције са ознаком Српске, а у складу, како тврде, са Дејтонским споразумом и Анексом два. Већ је формирана и Радна група, а МУП Српске је, закључком Владе, задужен да у што краћем року изради приједлог закона којим ће бити уређена гранична контрола и прелазак границе БиХ на територији Српске те то да послове граничне контроле обављају полицијски службеници МУП-а Српске. 

Српска је до 2001. године путем Министарства унутрашњих послова контролисала границе које иду према сусједним државама, али је како то наводе републички званичници, супротно Дејтону и Уставу БиХ, 13. јануара 2000. високи представник Волфганг Петрич одлуком наметнуо "државну" граничну службу БиХ, након чега су услиједиле одлуке у домаћим органима власти на основу којих је и формирана данашња Гранична полиција БиХ.

Новић, који је у то вријеме био на позицији министра унутрашњих послова, односно од октобра 1998. до јануара 2001, наглашава да се Република Српска опредијелила да, у складу са Дејтоном, врати надлежности које јој припадају и које су, на овај или онај начин, наметнуте од стране високих представника. Сматра и да је Српска, можда и мало касно, схватила колико овлашћења губи. 

- Република Српска, гледамо у цјелини, жели да и кроз устав који доноси  врати своје надлежности у оквиру Дејтона. Ништа се ту не жели узети туђе, већ само што јој припада.

Ванинституционалне и вануставне надлежности Српска дефинитивно више не жели - рекао је Новић. 

Говорећи о критикама од стране оних који су против корака на које се Српска одлучила, а који став бране тврдњом да су све одлуке високих представника прихваћене кроз законе у парламентарној процедури, Новић каже да оно што је некад отето никад, заправо, није признато. 

- Увијек ће бити противника на нивоу Српске и БиХ, али и у међународној заједници који не желе да то признају и јасно да морамо да водимо рачуна о себи јер су, очигледно, промијењене околности у свијету - рекао је Новић. 

На питање да ли и какву залеђину Република Српска има, с обзиром на сва питања која је и званично отворила у посљедње вријеме, а која се односе на враћање надлежности и оснивање сопствених институција, Новић тврди да Српска, предвођена Милорадом Додиком као њеним предсједником, о томе много води рачуна. 

- Сигуран сам да он разговара са бројним факторима, како домаћим тако и међународним на свим питањима која се предузимају ових дана - закључио је Новић. 

Гранична полиција је успостављена на основу Закона о Државној граничној служби БиХ који је 2000. донио високи представник у БиХ Волфганг Петрич.

Предсједништво БиХ је 9. фебруара 2000. донијело Одлуку о именовању првог директора службе и његових замјеника, а 8. марта те године и Одлуку о принципима организације, функционисања и надлежности те институције и Одлуку о преносу дијела овлашћења за спровођење Закона о Државној граничној служби БиХ. Те одлуке су донесене током мандата другог сазива Предсједништва БиХ у којем су били Алија Изетбеговић, Живко Радишић и Анте Јелавић.

Гранична полиција је оперативно почела да ради 6. јуна 2000. године формирањем прве јединице Аеродром Сарајево, а процес преузимања послова надзора и контроле преласка државне границе од ентитетских и кантоналних МУП-ова текао је етапно и окончан је 30. септембра 2002. године.

Измјенама закона, из 2007, преименована је у Граничну полицију БиХ, која је надлежна за дјеловање унутар зоне која се протеже до десет километара од државне границе на територији читаве БиХ. Највећи дио граничне линије према Хрватској, Србији и Црној Гори заправо је на територији Српске. 

Процјене
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да Српска све ради у складу са Уставом БиХ те да је шест година послије потписивања Дејтона контролисала границе, што би могла да ради и у будућности. Он је јуче, говорећи о закључку да Српска формира граничну полицију, истакао да је формирана радна група, али да не може да процијени колико је потребно времена за формирање граничне полиције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.