Срђан Шупут за “Глас Српске”: Инфлацију у еврозони осјетиће и Српска

Раст еурибора, каматне стопе по којој група европских банака једна другој позајмљују новац, који је први пут од новембра 2015. “у плусу”, могао би довести до одређеног и за сада незнатног повећања рата кредита онима који су се у протеклом периоду задужили по промјенљивим каматним стопама.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” вршилац дужности директора Агенције за банкарство РС Срђан Шупут објашњавајући евентуалне посљедице повећања шестомјесечног еурибора на 0,029 одсто.

- У банкарском сектору Српске у прва четири мјесеца 2022. није било повећања каматних стопа, али то не значи да до њега неће и доћи у наредном периоду, а поготово уколико се настави овај раст еурибора због инфлације у еврозони - упозорава Шупут.

ГЛАС: ЕЦБ је већ најавио да ће због рекордне инфлације повећати каматне стопе у јулу и септембру. Неке процјене говоре да би еурибор до 2024. могао бити два процента.

ШУПУТ: С обзиром на сва дешавања у свијету, то нико не може знати. Многи су правили процјене колика ће бити инфлација, па су оманули. Ако ипак дође до толиког раста, онда ће то сигурно довести и до нешто озбиљнијих корекција рата и каматних стопа. Међутим, хајде да то мало сагледамо и с друге стране. У Српској је након одлука Владе дошло до повећања цијене рада и плата. Јако је важно фискалним мјерама пратити инфлацију и раст цијена, јер ако долази до раста личних примања, онда ће и грађанима бити лакше да покривају евентуални раст рата кредита.

ГЛАС: Како кретање еурибора утиче на задуживање и рате кредита?

ШУПУТ: То је каматна стопа на слободном тржишту новца у ЕУ. У једном периоду имали смо ниску стопу инфлације. Она је чак била негативна. Али, онда је дошла пандемија, па Украјина и западне санкције, недостатак енергената... Раст инфлације у еврозони био је неминован, па самим тим и еурибора. Улазимо у један период када новац више неће бити тако јефтин.

ГЛАС: Колико је уопште тих кредита са промјенљивом каматом?

ШУПУТ: Није ми познато, јер тај податак обично буде познат на крају године. У посљедњих неколико година наше банке су водиле пословну политику да излазе из тих кредитних аранжмана везаних за еврибор и прелазиле су на фиксне каматне стопе. Тада им је то одговарало, јер је еврибор био негативан. Сад ће се то вјероватно промијенити.

ГЛАС: Пред којим се највећим изазовима налази наш банкарски сектор?

ШУПУТ: Као прво, треба знати да је наша економија врло сензибилна, што смо могли видјети и на примјеру Сбербанке, да у једном тренутку имате здраву ситуацију у овој банци, а у другом хаос и пометњу због западних санкција Русији. Поред геополитике, други највећи изазов је инфлација, која једе вриједност новца. У таквој ситуацији грађани размишљају да ли им је боље да свој новац држе у банкама или да га улажу како не би изгубио на вриједности. Посљедњих неколико мјесеци смо могли видјети како је дошло до раста цијена некретнина, до којег је дошло због повећања потражње. И на крају, велики проблем може бити и тај што поједине банке смањују кредитирање реалног сектора. То никако није добро. 

ГЛАС: Колико смо научили из неких претходних криза?

ШУПУТ: Из сваке кризе може се доста научити. Када је у питању инфлација, мислим да су наше власти направиле добре потезе. Ту, прије свега, мислим на дизање цијене рада. Наравно, то повећање мора пратити и реални сектор. Криза из 2008. и 2014. године, па “ковид” 2020. и сада 2022... Мислим да успијевамо да наш финансијски сектор одржимо стабилним и ликвидним, јер се на прави начин одговара на све кризне ситуације.

Новац из сламарице

ГЛАС: Како објашњавате то што БиХ биљежи пораст новчане масе због готовине која је у оптицају ван банака?

ШУПУТ: Претпостављам да дио тог новца потиче, да тако кажем, из “сламарица”, а други има инострано поријекло, односно долази од наших људи који раде у иностранству. Ино-дознаке на годишњем нивоу, бар према званичним подацима, износе око четири милијарде марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.