Србију уздрмао раст ПДВ-а, Хрватска без већих потреса

Бањалука - Повећање стопе ПДВ-а у Србији није дало очекиване резултате, јер је пад куповне моћи утицао и на привреду, док у Хрватској није било значајнијих негативних ефеката, јер трговци, због конкурентности, нису прибјегавали повећању цијена, због чега ни произвођачи нису имали већих проблема, оцијенили су економисти у Србији и Хрватској.

Привредници у РС изразили су незадовољство због дијела рјешења у сету реформских закона чији је циљ растерећење привреде и подстицање привредног раста, те заштита социјално угрожених становника. Једна од највећих замјерки односила се на приједлог за повећање основне стопе ПДВ-а са 17 одсто на 22 процента, које би пратило увођење ниже стопе од десет одсто. Нижа стопа ПДВ-а била би примјењивана на брашно, хљеб, млијеко, јогурт, уље, маст, со, шећер, хомогенизовану дјечију храну и лијекове. Пословна заједница у Српској страхује да би повећање основне стопе ПДВ-а и пореза на некретнине могло поништити позитивне ефекте које донесе преостали закони.

Земље у окружењу, које већ имају најмање двије стопе ПДВ-а и у међувремену су их повећавале у тим процесима су имале и позитивна, али и негативна искуства.

Србија је почетком прошле године повећала нижу стопу ПДВ-а са осам на десет одсто, док је основна нешто раније повећана са 18 на 20 одсто. Економски аналитичар из Србије Александар Илић каже да повећање стопе ПДВ-а није донијело очекиване резултате, односно консолидацију буџета и смањење јавног дуга.

- Главни разлог је што је услед раста цена опала потрошња. Такође, постоје индиције да је то повећање довело до тога да је део привреде завршио у сивој зони - рекао је Илић.

Истакао је да предложено повећање основне стопе ПДВ-а у БиХ није мало и да би могло допринијети значајном смањењу потрошње. Према његовим ријечима, неизвјесно је колико ће то донијети прихода, јер много тога зависи и од институција које се баве наплатом пореза.

- Ако је контрола лоша, постоји озбиљан ризик да део предузећа који је у легалним токовима, оде у нелегалну зону. То повећање даје пуни ефекат само ако су јаке институције које су задужене за наплату и контролу - рекао је Илић.

Хрватска има три стопе ПДВ - основну од 25 одсто, међустопу од 13 одсто и нижу од пет одсто. Основна стопа је 1. марта 2012. године повећана са 23 на 25 одсто, а тада је уведена и међустопа од десет одсто. Међустопа је од 1. јануара 2014. повећана са на 13 одсто. Директор економских истраживања у Хипо Алпе Адрија банци Загреб Хрвоје Стојић каже да је циљ повећања основне стопе ПДВ-а 2012. године у Хрватској била консолидација буџета и да због тог потеза није било значајнијих негативних посљедица ни на привреднике ни на становништво.

- Повећање стопе предузећима је дјелимично било компензовано смањењем стопе доприноса за здравство. Што се тиче грађана, конкуренција међу трговачким ланцима је толико велика да се њима није исплатило преваљивати већу стопу ПДВ-а на потрошаче, јер повећањем цијена ризикују да изгубе промет. Повећање стопе ПДВ-а највећим дијелом је било амортизовано конкуренцијом међу трговачким ланцима и то се није преломило преко леђа потрошача - рекао је Стојић и додао да је због тога веома важно да се створе услови за конкуренцију.

Он је истакао да није сигуран колико је било добро увођење међустопе у Хрватској, јер више пореских стопа повећава и могућност пореске утаје.

- Порески систем би требало што више поједноставити, односно имати што мање стопа, али и што мање изузећа и олакшица и на основу тога јачати пореску дисциплину. Што су порези мањи, то је мања склоност ка пореској утаји - нагласио је Стојић.

Говорећи о предложеном повећању основне стопе ПДВ-а у БиХ и увођењу ниже за основне животне намирнице, Стојић је рекао да ће то имати одређене импликације на личну потрошњу, али да неће имати превелики утицај, јер и у БиХ постоји одређена конкуренција међу трговачким ланцима.

Социјални аспект

Александар Илић каже да би, уколико је намјера да се кроз пореску политику помогне социјалним категоријама, то требало урадити субвенцијама из буџета.

- Повећање ПДВ-а не мора да буде лоше, али је по мени бољи систем у којем нема диференцираних стопа, јер држава са нижом стопом субвенционише и онога ко има новца и онога ко нема. То се боље решава на начин да се свима зарачуна иста стопа, а да се идентификују они који су социјално угрожени и да им се даје из буџета. На тај начин би се помагали само они којима је помоћ стварно неопходна - казао је Илић.

Стопе ПДВ-а у земљама региона

                 Стандардна стопа     Међустопа     Нижа стопа

БиХ                17%

Србија            20%                                                 10%

Хрватска         25%                          13%                 5%

Црна Гора      19%                                                  7%

Македонија    18%                                                  5%

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.