Срби у Грахову без посла, села немају воде и струје

БОСAНСКО ГРAХОВО - Секретар Министарства за људска права и избјеглице БиХ Драгомир Ковач, савјетник премијера РС Миладин Драгичевић и начелник општине Босанско Грахово Урош Макић уручили су јуче кључеве 54 стана српским повратницима у Босанско Грахово у двије обновљене зграде.

Драгичевић је рекао да ће Влада Српске у будућем периоду, кроз заједничке пројекте путем Фонда за повратак БиХ, издвојити више средстава за обнову, реконструкцију и инфраструктуру повратничких насеља у овој општини.

- Влада РС је до сада увијек више давала за повратак у Српску, а мање за повратак у ФБиХ, надајући се да ће ФБиХ много више дати за повратак тамо. Нажалост, то тако није било - казао је Драгичевић.

Макић је рекао да је обнова ове двије зграде коштала 1,3 милиона марака, а суфинансирали су је РС и ФБиХ из буџета кроз заједничке пројекте путем Фонда за повратак БиХ. Додао је да је почела изградња и треће зграде за повратнике.

На свега педесетак километара од мора, на самој тромеђи Босне, Далмације и Лике, омеђено планинским масивима Динаре и Шатора налази се Босанско Грахово. Најбројнији становници ове општине прије рата били су Срби, међутим, због ратних дешавања избјегли су. У Босанско Грахово вратила се тек трећина пријератног становништва.

Према њиховим ријечима, услови живота овдје нису нимало лаки. Напротив, кажу, никакви су. Нема народа, нема воде, струје, посла али и неких основних ствари као што су продавница или апотека. Они који су се вратили препуштени су сами себи, па се углавном баве пољопривредом и сточарством.

Јово Илијашевић, који још увијек живи као подстанар каже да нема услова за живот. На питање какав је однос власти према проблемима повратника, Јово одговара: "Која власт?"

- Власт ништа не ради. Села су потпуно запуштена. Јесте ли ишли горе према селима? Остале су само зидине из рата, немам шта причати, довољно је да се види - прича Илијашевић.

Порушене куће на сваких неколико метара у Босанском Грахову не одају утисак да је на овом простору рат завршен прије 15 година. Свака друга кућа је необновљена и неусловна за живот. Босанско Грахово је једна од најразрушенијих општина у протеклом рату у БиХ, причају повратници.

Повратник Борислав Полић каже да су се у Грахово већином вратили старији, пензионери. Има и младих, каже, али слабо има посла, у појединим селима нема ни струје и то је највећи разлог што се не враћају. О животу са комшијама има само ријечи хвале.

- Немамо никаквих проблема са комшијама. Наш највећи проблем је недостатак воде. Хвала премијеру РС Милораду Додику за све што нам је помогао, али само још да нам воду некако среди, ситуација би била знатно боља - прича Полић и додаје да у Грахову нема ни апотеке. По лијекове, каже, морају ићи у Дрвар или у Ливно. Он и супруга, прича, живе од пензије а баве се и пољопривредом и на тај начин преживљавају.

Преживљавање

Милка Чеко у Грахово се вратила 1998. године. Прве двије године биле су јој најтеже. Данас се снашла и, каже, преживљава.

- Више би се требало порадити на стварању бољих услова за живот младих који се слабо враћају. Мој син и снаха једини су млади људи у селу - каже Чеко. И остали мјештани кажу да су могућности запослења равне нули и да је све спало на "просјачки штап". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.