Срби са дипломом у Мостару могу да раде само на каси

Повратак Срба на подручје Мостара и три деценије након завршетка рата одвија се пужевим корацима, јер грађани српске националности, првенствено високообразовани млади људи тешко долазе до посла у струци, због чега су приморани да раде у виноградима, кафићима, тржним центрима, као и на бензинским пумпама.

Од предратних 35.000 Срба у Мостару данас живи нешто мање од 3.000 и нажалост број пада из године у годину, јер посла у струци, који је кључ опстанка у граду на Неретви, за њих нема.

Најбољи примјер је Синиша Лозо из села Кути код Мостара, који живи и ради у Гацку, док слободно вријеме проводи у родном крају.

- Настојим да сваки слободан дан и викенд одем у село гдје сам одрастао. Међутим, нисмо се вратили застално јер у Мостару, удаљеном десет километара од села, сигурно нећу наћи посао какав имам у Гацку, гдје радим у државној фирми, а и дјеца ми ту похађају школу - казао је Лозо.

Додао је да још није успио да обнови кућу у селу, због чега може само на дан да оде.

- Мајка би отишла да живи у село, али нема услова док не средимо кућу. Никада нисам добио донацију, кућа ми је рушевина, а сада хоће да нам отму и ово мало што нам је остало, да преко наше земље крче пут, да нас отјерају одавде. Ако буде отворен каменолом, ако почне минирање, овдје више нема живота. Само је питање тренутка када ће се цијело ово брдо сручити на наше куће, као што се десило у Јабланици - казао је Лозо.

Додао је да у селу, гдје живе и Хрвати и Бошњаци, до сада није било проблема. Међутим, у посљедње вријеме представници града и инвеститори, који су наумили да трасирају пут ка каменолому, према његовим ријечима, свим силама покушавају да успију у својим намјерама.

Његов рођак Александар Лозо каже да не желе каменолом на тој локацији, али и да желе да све иде по закону.

- Сада се већ камење одлама из тог каменолома. Шта ће бити када почну кише. Ми једноставно не дамо да поред свега узимају и нашу земљу. Градска управа овдје има своје прсте. Градоначелник им је дао да могу радити ово. Ово се све ради у договору са нашим градоначелником - рекао Александар.

Додао је да Срби повратници у овом дијелу ФБиХ углавном раде код приватника, само су ријетки успјели да се дочепају државног посла.

- У посљедњих десет година нико се није вратио, јер вријеме чини своје. Дјеца која су рођена у вријеме рата сада имају тридесетак година и она су отишла својим путем. Углавном се вратила старија популација - вели Александар, који се у село вратио 2005. године.

Двије године након повратка добио је, каже, донацију за обнову куће, док поједине комшије на то и дан-данас чекају.

Да Срби никаква права не могу остварити, па ни на посао, иако су на папиру конститутиван народ у ФБиХ, свједочи предсједник Координације Срба Мостар Душан Голо. Он је за "Глас" истакао да Срби у ФБиХ нису ништа друго него статистичка грешка.

- Нама је овдје неопходна отворена подршка власти Српске и Србије. Недавно је усвојена Декларација на Свесрпском сабору. Она не би требало да остане мртво слово на папиру - казао је Голо, додајући да је безбједносна ситуација сада задовољавајућа.

Што се тиче права, Срби су на овом подручју, тврди он, потпуно дискриминисани.

- Права која имамо на папиру ни секунде се не примјењују у стварном животу. Водимо непрестану борбу да та права остваримо, мање-више не успијевамо. Појединачних случајева има да нешто добију, кад се власт смилује. Оно што нас овдје посебно мучи јесте питање егзистенције српског народа у Мостару. Људи су склони да највише обрате пажњу на нека културна дешавања и да се тим задовољавају - казао је Голо, истичући да се људима најприје треба обезбиједити егзистенција, а онда ће они све остало да створе.

Срби у Мостару, према његовим ријечима, кућу праве од крова, а не од темеља.

- Наш народ у Мостару се боре за културу, језик, писмо... што наравно не оспоравам, то треба. Међутим, не можете се ви борити за те ствари, када зависите од политике, која је све осим пријатељска. Трагедија је у томе што људи бјеже од политике, а она иде за њима и бави се са њима - навео је Голо, додајући да је у градску Скупштину сада ушло пет Срба са других листа, односно ХДЗ-а и бошњачких странака.

Већина грађана Мостара не познаје, каже он, свој град, односно Статут, изборни закон.

- Људи не могу да схвате да је Србин у Мостару са 35 гласова ушао у градску Скупштину, док његов сународник са 900 и више гласова није успио. То је начин расподјеле мандата - казао је Голо.

У Мостару, истакао је он, има доста младих људи који су завршили факултет, а чаме на Бироу или раде неке послове за које се нису школовали, односно конобаришу или продају у тржним центрима.

- Моја мисија је да се младим људима у Мостару обезбиједи егзистенција. Чим то успјемо, људи ће стварати породицу. Сада ниједан млади човјек, у условима какви јесу, не жели да ствара породицу - рекао је Голо.

У Градској управи Мостар, прије избора, било је 503 запослених, од којих је 21 Србин.

- Ако би се примијенио закон о запошљавању из 1991. године у Градској управи у Мостару би требало да буде 100 запослених. То и када би се дјелимично примијенио тај закон, ми у Мостару не бисмо имали незапослених Срба, у овом граду има седам агенција на нову БиХ, пет министарства ФБиХ и десет у Херцеговачко-неретванском кантону - истакао је Голо.

Као један од примјера Лозо је навео и конкурс у полицији ФБиХ, гдје од 25 млађих инспектора примају само три Србина.

Школа

Душан Голо каже да у Мостару имају двије исте школе под једним кровом, што никога не дотиче.

- На првом спрату школе је гимназија за Бошњаке, на другом за Хрвате, док су дјеца српске националности принуђена да уче по бошњачком или хрватском образовном програму. Закон је јасан, да би српска дјеца имала такав разред, треба обезбиједити довољан број ученика - казао је Голо, додајући да је ове године, први пут након рата, уписано 30 првачића спрске националности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.