Срби опет остали без кључних позиција

СAРAЈЕВО - Иако је Уставом ФБиХ одређено да од шест кључних функција у власти тог ентитета сва три конститутивна народа треба да добију по двије, од потписивања Дејтонског споразума до данас Срби никада нису добили оно што им припада.

По националном кључу дијеле се позиције предсједника, премијера, предсједавајућег Представничког и Дома народа Парламента, предсједника Уставног и Врховног суда и главног тужиоца ФБиХ.

Тренутно су на челу тих институција три Хрвата, два Бошњака и један Србин. Предсједавајући Представничког дома федералног Парламента је Денис Звиздић, а друга бошњачка позиција је припала предсједнику Врховног суда Aмиру Јагањцу.

Хрват Живко Будимир је предсједник ФБиХ, на челу Уставног суда је Ката Сењак, а предсједавајући Дома народа Парламента ФБиХ је Каролина Павловић.

Србима припада једино позиција главног тужица ФБиХ на којој је Здравко Кнежевић.

Осим тога проблем је и да бошњачке странке на ове позиције често делегирају своје представнике Срба и Хрвата, који су под њиховим директним утицајем и спроводе њихову политику.

- Као мјесто за рјешавање проблема конститутивних народа предвиђен је федерални Дом народа, гдје представници конститутивних народа могу посегнути за механизмом заштите виталног националног интереса. За покретање заштите виталног интереса потребне су, међутим, двије трећине гласова из Клуба Срба, који има 17 делегата. Проблем је што су само тројица легитимни представници Срба, тако да никада немамо потребне двије трећине гласова и не можемо да искористимо своје право - рекао је за "Глас Српске" делегат СНСД-а у Дому народа федералног парламента Славиша Михајловић.

Он додаје да је чињеница да Срби нису заступљени у довољном броју у кључним институцијама ФБиХ и да се та ситуација понавља послије сваких избора.

Портпарол ХДЗ-а БиХ Мишо Релота каже да је само привидна слика да су Хрвати довољно заступљени у институцијама ФБиХ.

- Иза људи који се налазе на челним позицијама у ФБиХ не стоји већинска воља хрватског народа и њихових представника. Они су сателити лидера СДП-а Златка Лагумџије и за нас нису ни легални, ни легитимни. Када је ријеч о представницима српског народа, све функције припадају Лагумџијином кадру и они се у сваком случају више залажу за његове, него за интересе Срба, којих је у ФБиХ сваким даном све мање - рекао је Релота.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да ако постоји проблем заступљености представника сва три конститутивна народа у институцијама ФБиХ, "онда је потребан договор који треба да се испоштује".

Премијер ФБиХ Нермин Никшић рекао је послије састанка са Инцком да су послије конституисања власти у том ентитету остале позиције предсједника Уставног и Врховног суда и главног тужиоца, које се прилагођавају националној структури.

- Одмах послије конституисања законодавне и извршне власти предсједник и потпредсједник ФБиХ уз сагласност Владе упутили су допис Високом судском и тужилачком савјету да попуни те три функције и да се испоштују уставне одредбе - рекао је Никшић.

Комшић

Најочигледнији примјер злоупотребе националности приликом кандидовања за челне позиције у институцијама је хрватски члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић.

Он је већ други мандат на тој функцији, а као кандидат СДП-а изабран је гласовима Бошњака, који чине огромну већину бирачког тијела те странке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.