Срби не вјерују у спровођење пресуде о конститутивности

Сарајево - Уставни суд Федерације БиХ одлучио је да Срби у Херцеговачко-неретванском, Западнохерцеговачком и Посавском кантону треба да постану конститутивни, а српски језик и ћирилица равноправни с остала два језика, међутим по мишљењу Срба од спровођења те пресуде неће бити ништа.

Такође, Уставни суд ФБиХ наложио је скупштинама ова три кантона да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци, донесу амандмане на уставе кантона и ускладе их са пресудом.

“Бојим се да од тога неће бити ништа. Иста странка, исти људи су на власти у тим кантонима и 18 година су имали прилику да Србе, српски језик и ћирилицу учине равноправним, а нису ништа урадили”, рекао је Душан Голо, предсједник Координације српских удружења у Мостару, наглашавајући да не постоји политичка воља да Срби постану конститутивни те да те воље нема ни у СДА ни у ХДЗ-у.

Голо објашњава да је по апелацији Фадила Новалића, премијера Федерације, и трећине посланика Скупштине ХНК, Уставни суд ФБиХ и одлучивао о конститутивности Срба, али да је све урађено не због Срба и њихове конститутивности, већ због “босанског језика” јер преко Срба, српског језика и ћирилице желе на мала врата увући “босански језик”.

Александра Мартиновић, предсједница Уставног суда ФБиХ, образлажући пресуду рекла је да су устави кантона супротни одредбама амандмана на Устав ФБиХ, који кажу да су Срби, Бошњаци и Хрвати конститутивни народи и да су службени језици у ФБиХ “босански”, хрватски и српски, а писма латиница и ћирилица.

“Насупрот томе устави ХНК и Посавског кантона не познају Србе као конститутивни народ, него само Хрвате и Бошњаке, супротно изричитим одредбама Устава ФБиХ. Устав ХНК у тексту на хрватском језику и устави Западнохерцеговачког и Посавског кантона прописују бошњачки као један од службених језика, али не и српски као један од три службена језика. Ниједан од поменутих устава не предвиђа ћирилично писмо као једно од службених”, наводи се у образложењу пресуде.

Весна Сараџић, замјеник предсједавајућег Скупштине ХНК, рекла је да се нада да ће одлука Суда бити спроведена, те да она значи да би грађани српске националности требало да буду фактор у свему што је битно у свакодневном животу - од расподјеле буџета, запошљавања и образовања.

За разлику од Сараџићеве, Миле Марчета, делегат Срба у Дому народа Парламента ФБиХ, сигуран је да се одлука овог суда неће испоштовати, као што нису ни досадашње сличне одлуке. Његово мишљење дијели и Војислав Милишић, предсједник Асоцијације удружења расељених, повратника и избјеглица у Републици Српској, који истиче да није оптимиста у погледу спровођења одлуке Суда ФБиХ.

“Одлука Суда је закасњела јер у ФБиХ тренутно живи мали број српских повратника и ова одлука нема над киме да се спроведе”, објашњава он.

И Александра Пандуревић, посланик СДС-а у Представничком дому парламента БиХ, рекла је да је с обзиром на досадашње понашање ХДЗ-а скептична и да се боји да ће ова одлука Уставног суда ФБиХ бити још једна од оних неспроведених. Она је позвала Милорада Додика, предсједника РС, да коначно смогне храбрости и свог стратешког партнера Драгана Човића, лидера ХДЗ БиХ, замоли да једном уради нешто што је у интересу Срба у Федерацији БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.