Срби из Подриња шеснаест година траже правду

Још нико није одговарао за свирепа убиства више од 3.500 људи и уништавање 156 српских села на овом подручју

ДA СУ због некажњавања злочина почињених над Србима у средњем Подрињу од 1992. до 1995. године изгубили смисао и правда и право потврђује чињеница да је прошло дванаест година од рата, а да још нико није одговарао за свирепа убиства више од 3.500 људи и уништавање 156 српских села на овом подручју. Насер Орић, ратни командант Сребренице, из које су муслиманске снаге упадале у српска села, убијале нејач и палиле све пред собом, осуђен је у хашком Трибуналу на двије године затвора и у БиХ се вратио као национални херој. Aли, Орић није једини Бошњак из Сребренице кога, слободно се може рећи, и није стигла рука правде. Окићен "златним љиљаном" за помор Срба у селима око Сребренице и Братунца данас се слободно шета озлоглашени бошњачки ратник и мучитељ Зулфо Турсуновић из Сућеске, који се међу првима вратио у своје село. - Док сам жив памтићу Зулфу Турсуновића, који је свакодневно долазио у затвор и мучио заточене Србе. Пријетио је да ће нас све поклати што би и урадио да нисмо били потребни за размјену заробљених муслимана - каже Ратко Николић из Кравице који је у свом селу заробљен 7. јануара 1993. године. Говорећи кроз какве муке је прошао, овај несрећник подсјећа да су му од пребијања у затвору поломљена четири ребра и показује ожиљке на врату од, како каже, Зулфиног рецкања ножем. За учешће у ратним походима, паљење српских села и свирепо убијање цивила Бошњаци су, у послијератном периоду, награђени високим политичким функцијама. Преживјели Срби тврде да је актуелни начелник Сребренице Aбдурахман Малкић учествовао у нападу на Ратковиће 21. јуна 1992. године и Скелане 16. јануара 1993. године, те да је замјеник начелника Рамо Даутбашић био замјеник командира чете Брезовица, која је починила злочине над српским народом у селима поред Дрине. У извјештају Центра јавне безбједности Бијељина, који је прослијеђен надлежном тужилаштву, на списку од шеснаест Бошњака који су осумњичени за ратне злочине над Србима налази се и Малкићево име. - Борачка организација Сребренице упозоравала је више пута на дискриминаторски однос међународних и домаћих тужилаштава и судова наводећи имена Бошњака који су починили злочине над српским народом ове општине а који обављају високе функције. Да иронија буде већа, они данас одлучују о судбини српског народа - каже за наш лист предсједник Предсједништва Борачке организације Гојко Симић истичући да "међународна заједница и њени представници у БиХ врше тортуру над угледним Србима ове општине налажући да им се одузму лична документа и онемогући слободно кретање и рад". Колико локална власт брине о Србима који су за неколико мјесеци рата прогнани из свих села потврђују мјештани Ратковића који истичу да у овом селу, у којем је, у једанаест заселака било 120 српских кућа, данас нема живе душе. - О нама нико не брине. Предали смо безброј захтјева међународним организацијама, обраћали се за помоћ општини Сребреница, али, нико не жели да нам помогне. Ко је могао да се снађе отишао је са ових простора а остали су само најсиромашнији да се боре са недаћама и неправдом - рекао је за "Глас Српске" Радован Милановић који са супругом Бранком и троје малољетне дјеце већ пет година живи у алтернативном смјештају у једном крилу сребреничког хотела "Домавија". Његово село заобишли су сви донатори, а локална власт на чијем челу се налази Aбдурахман Малкић, заборавио је своје дојучерашње комшије. - Малкић је до свог села довео струју и обновио кућу и себи и својим рођацима. До Ратковића се не може ни доћи излоканим путем а камоли довести материјал за куће - огорчена је Добрина Продановић којој је у овом селу 21. јуна 1992. године убијен син јединац, Живан. Породице жртава са подручја Скелана, гдје је свирепо убијено више од три стотине српских цивила најавиле су да ће од Суда БиХ тражити да процесуира све Бошњаке који су починили злочине над цивилима овог сребреничког простора. - Иако се зна ко је наложио а ко су извршиоци масакра над српским цивилима у Скеланима 16. јануара 1993. године, ниједан Бошњак још није оптужен. Овдје је почињен геноцид над Србима јер су без трага нестале комплетне породице са дјецом од двије до шеснаест година. О каквој истини и правди говоре међународни званичници и домаћи представници власти ако игноришу ове чињенице - истиче Милица Димитријевић којој су тог дана пред очима убијена два сина од пет и десет година. Подсјећа да су четрнаестогодишњем дјечаку Цветку Ристићу из засеока Кушићи истог дана убијени отац, мајка, брат и сестра, те да је остао сам и без крова над главом. Трагови рата видљиви су у Радошевићима гдје од стотину српских домаћинстава данас, у дрвеној кућици, живи само једна породица. Није боље стање ни у мјесној заједници Крњићи гдје су, од осамдесет српских кућа, обновљене само три, као и у Залазју гдје је 12. јула 1992. године село, са око тридесет домаћинстава, сравњено са земљом и гдје је убијено и нестало 39 српских цивила. Подриње ће дуго памтити крваве пирове Насера Орића, Зулфе Турсуновића, Хакије Мехољића и других Бошњака који су, у намјери да затру све што је српско, палили све пред собом и у црно завили велики број породица. - Од Ђурђевдана до Божића сравнили су са земљом Бољевиће, Факовиће, Бјеловац, Сикирић, Загоне, Кравицу и сва села у којима су живјели Срби. У Бјеловцу су 14. децембра убили 69 стараца и дјеце а Славки Матић и Брани Вучетићу, комплетну породицу. Зашто до злочинаца не допире рука правде - пита Радојка Филиповић којој су у том селу убијени супруг и свекар а свекрва и јетрва са двоје мале дјеце одведене у сребренички затвор. К. ЋИРКОВИЋ Божићни пир Преживјели Кравичани кажу да је крвави божићни пир њихових комшија из Сребренице овјековјечено сликањем "најбољих јунака" испред запаљеног Задружног дома у овом српском селу. На тој слици која је, кажу, стигла и до Хага, у групи са Насером Орићем налази се и одборник Странке демократске акције у Скупштини општине Сребреница Суљо Чакановић, који неколико година "брине" о обнови и повратку на то подручје, радећи у општинској Комисији за повратак и обнову. Огорчени Срби кажу да је, захваљујући Чакановићу и политици коју више од седам година води бошњачка власт у Сребреници, обновљено око три хиљаде бошњачких и око 600 српских кућа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.