Спортска галаксија: Збогом свима

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

ДОК полиција ради свој посао у случају саслушања четворице далеко неважнијих личности од гарагана које нико не дира, дешава се потпуно разједињење фудбалских Срба. До јуче уједињени на нелогичан начин, данас се разједињују на такође нелогичан начин. И пљују једни на друге тамо где су се до јуче грлили и љубили, и терали заједнички, тако рећи национални циљ. С репрезентацијом дабоме, јер за друге делове фудбалског спорта они мало маре. Више воли та господа другови један репрезентативни ћевап у Јерменији или на хонгконшкој егзибицији од недељу дана, него око хиљаду и по клубова, колико их малена Србија има. Шта се десило? Само што је полиција, или жандармерија, трупнула цокулом о патос, фудбалски функционери су све што је на њима прљаво бацили у очас импровизовану вешерницу за прљав веш. Препуна је. Дрхте као врбово пруће на поветарцу да и њих не стрефи информативни пикник. Медији, наравно, већма навијају за полицијску страну у опипљивом дуелу полиција - Север, што приведена четворка са Маракане (наравно, сем разбојника који су кидисали на цивилног полицајца) можда још не зна. У сваком случају, грех њихов није такав да ће их Србија дати Хашком трибуналу. Несаслушани се, дакле, неће вратити кућама, а шта ће после бити - неће решавати пендреци него суд. Неће, дакле, бити као што је било под диктатуром јуловаца, којих је, узгред, спорт и данас пун. Пун, па шта? Па ништа, кажем само. Ипак, превише је то политичка тема, и шта ће нам. За фудбалску тему сам ја, а она гласи: два табора су већ устројена у фудбалском врху. Један предводи општи председник ФСС Терзић, а други председник Прве лиге Булић. Поларизација тотална. Дојучерашњи терзићевци су из сата у сат све више булићевци. То је она група која увек за време "рата" одабере победничку страну. Е, о томе, о тој победничкој страни сам хтео нешто да кажем... Зашто је свеједно, сасвим свеједно, која ће страна однети победу и узети власт? Сада ће завађена пријатељска братија чекати двадесет четврти децембар да на Скупштини свака страна провери ко је вера, а ко невера, од ових делегата које сада обе машинерије јуре и монтирају за гласање. Буде ли тако - а тако ће бити, него како другачије - једни кумови ће заменити друге кумове, и шта ће бити ново? Баш ништа! A шта би могло уопште бити ново? Када би се нашао неки паметан човек па да завађенима лупи о сто (министар спорта, рецимо, када бисмо га имали у министарској роли) и каже: конкурс! Конкурс за свако место у Фудбалском савезу, у свим оним ситним фудбалским савезима до најситнијих, за свако место у фудбалским клубовима. Само би тако бајата фудбалска структура или братија могла бити докрајчена и фудбал добио нове, писмене људе који су се школовали тамо где су школе, а не свечане академије. Није, дакле, никакав проблем да се фудбал преуреди. Без гунгуле, без фрке, без полицијских и оклопних јединица са хеликоптерима који надгледају српску неслогу. Ех, када би хтело, смело и умело да ту тако лаку операцију изведе Министарство спорта, све би било једноставно и преко ноћи другачије. Aли тако нешто се од Министарства не очекује, а од бестежинске подршке полицији, коју Министарство једино уме да пружи, вајде неће бити. Па, ако се ово разједињење Срба не заустави бар до Светога Саве, бићемо и званично приведени и осуђени да гледамо само телевизијски фудбал Италије, Енглеске, Немачке, Шпаније...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.