"ПРAВИЋЕ они Блажа Стојановића од блата", говорио је заправо Блаж Стојановић када је око њега стезан обруч да се повуче са председничког места. Опирао се, опирао, али су га кошаркашка имена из историје ипак склонила на проверен начин: са медијима у рукама "кућа кошарке" се осјећа моћном.
Пре неки дан се десило да ту исту "кућу кошарке" новинари из десетак редакција демонстративно напусте, јер се на заказаној конференцији за штампу нико од званичника није појавио.
Сада је у центру пажње кавалкада око селектора. Како најурити Драгана Шакоту и како устоличити Зорана Славнића? A актуелни селектор као професионални тренер има чврсте аргументе у рукама и свакодневно нервира нови кошаркашки естаблишмент. Прво, има чврст уговор који би доста коштао ако га отерају и друго - што се ретко догађа - има пуну подршку играча!
Хоће ли нови стручни Савет у саставу Ранко Жеравица, Божидар Маљковић, Зоран Славнић, Светислав Пешић, Дражен Далипагић, Ратко Радовановић и Душко Вујошевић показати да је у "Случају Шакота" енергичан стручни предлагач или симболична дружина из историје?
У рефлексијама стања можете запазити како председник Капичић сматра да Вујошевић може да остане у Савезу и ако постане селектор репрезентације Црне Горе.
"Патријарх" српске кошарке Бора Станковић сматра да тако нешто не долази у обзир јер се, како је нагласио, ради о сукобу интереса и Станковић тражи да, уместо Вујошевића, у стручни савез уђе тренер Хемофарма из Вршца Мирослав Николић.
Драган Шакота одбацује сваку могућност да буде смењен, а може да се повуче једино на основу властите одлуке. Његов став је категоричан. Оно што је изненадило домаће и дописне чланове стручног одбора (Божидар Маљковић, Светислав Пешић) јесте чињеница да је селектор Шакота причинио детаљан план припрема репрезентације за Европско првенство, које ће се играти у септембру у Шпанији.
Шта је још за српску кошарку карактеристично у последње време?
Дворане су све празније, одлив тренера и играча у иностране клубове је све већи и то посредством некада великих играча који су за сада невидљиви менаџери, али продају све живо до дечака од петнаестак година. Даље плаћање тамнопутих кошаркаша друге или чешће треће класе постаје бесмислено, јер новац није мали, а такмичарски ефекат је никакав.
Има овај наш некада трофејни спорт дивну "кућу кошарке", али џаба златне браве када више нема златних дечака.
Има овај наш некада трофејни спорт плејаду великих тренера (наравно, не овдје него у иностранству) и велике играче тамо далеко. И добро је да их има, нека зарађују. Aли, на шта ми овдје личимо када се неки уображени асови, пошто су се добро напатили и овде или у иностранству, пренемажу када их позову у репрезентацију. Те они би хтели да играју, али потребан им је одмор па не могу...
С том праксом, као и оном да наши тренери у иностранству попују шта треба овде да се ради - нови председник Капичић треба енергично да рашчисти.
Овако са шакалима без икакве одговорности око Шакоте далеко се не може стићи, а руководе се главешине као да су изгубили из вида да данашња кошарка није негдашња и да је данашња почела озбиљно да вређа спортску и не само спортску јавност.