НИЈЕ се Драган Xајић дуго нећкао после позива фудбалског председника Звездана Терзића да дође у Фудбалски савез Србије као директор свих селекција из неког обичног разлога. Није он човек који се нећка око било чега, али је оправдано опрезан када треба да се одлучи за неки други посао. Трећи, у ствари.
Један му је био чисто фудбалски и тај посао на терену му је толико ишао да је уз дар Божији био најбољи српски фудбалер свих времена, а једно време и најбољи левокрилни нападач на свету. Требало је тада да иде у Реал Мадрид. Одвели су га на спектакуларни тест-меч, који је упркос изненадном болу у леђима одиграо маестрално.
После тога није постао члан Реал Мадрида, српски речено - преварили су га. Зли људи су га преварили. Овдашњи, наравно, не шпански.
Опекла га је та превара, па је његов потоњи опрез био логичан. Није се Драган Xајић бојао ни позива из Фудбалског савеза Србије ни посла. Није се он бојао ни највећег Бајерна, када је 1991. године, после женевског жреба, казао да ће Звезда победити Немце и у Минхену и у Београду.
Осећао је да је директорско место на Теразијама - мало за њега. Није то желео да каже док се нису сетили да је то тачно тако и да Драган Xајић треба да добије знатно значајнију улогу. И, Богу хвала, добио ју је.
Xаја ће бити главни потпредседник Фудбалског савеза Србије, а садашња четири потпредседника остају на својим местима, у другом плану. Ако помислите да је у питању мало више власти Xајићу - грешите. Да му је до власти било, могао је да буде председник Фудбалског савеза Савезне Републике Југославије, Србије и Црне Гпре и саме Србије. Али - није хтео.
Сада хоће да ради у државном фудбалском центру и добро је што хоће. Мало људи зна како је Xајић био несрећан због одласка из фудбала по напуштању Црвене звезде. Баш је патио. Али на памет му није падало да било коме подмеће клипове у колане, као што су њему покушавали чинити неки минорни типови који су запосели неодговарајућа, а важна места у фудбалу.
Xајић ће, убеђен сам, обилато помоћи српском фудбалу. И као потпредседник фудбалске федерације, и као члан Извршног одбора Фудбалског савеза Србије, вероватно се неће помирити с тим да је ушао у "велики тим" , јер се Терзићев извршни апарат још није истакао у потпуности. Зна се да то од почетка није био ансамбл неспорних персона. Прилика је да се, како би рекли политичари, у ходу изврши замена "играча" у овом форуму који се нису истакли.
Такви, коначно, и не заслужују да седе за истим управљачким столом с једним Xајићем. Сада се већ зна и ко је ко и шта је шта у државној фудбалској управи.
Уопште нема сумње да ће Драган Xајић бити драгоцен и селекторима и играчима као личност која по својој природи зрачи хармонијом. Ако је до сада и било "гурања" играча у репрезентације свих категорија (нарочито то важи за узрасте млађих селекција), Xајићева личност (не Xајић лично) одбациће такве марифетлуке.
На концу, оно "али" из поднаслова овог текста односи се заправо на уозбиљење целокупне атмосфере доласком Xајића на Теразије. Ако тога не буде - отићи ће Xаја...