СЕЋAТЕ се, ви старији читаоци наравно, чувеног мађарског радио репортера Ђерђа Сепешија, оног светског човека кога није држало место док демонстрира чудесну моћ репортерства, него је шетао покрај аут-линије игралишта и слао у етар најлепше скаске о фудбалским чаролијама.
Ђерђ је пре него што ће почети хаварија фудбала у Мађарској, док је још Пушкашова велесила била на најзначајнијој светској сцени, предложен за председника Мађарске фудбалске федерације. Вест о кандидовању Ђерђа Сепешија била је само у првом трену сензационална за дотадашњу мађарску праксу да председници могу бити само владари из политичких кругова, па и војних, што је било карактеристично за све државе социјалистичког лагера.
У мађарској фудбалској, и не само фудбалској јавности, настало је одушевљење што на чело организације долази ауторитет прве врсте Ђерђ Сепеши.
Као новинар изузетно је уважаван у круговима УЕФA и ФИФA, и само га је смрт зауставила на путу напретка ка врховима европске "куће" фудбала.
И Београд је једно време имао сличну шансу. Имао је у круговима Европске и Светске фудбалске федерације афирмисаног новинара Стојана Протића, журналисту од гласа, који није могао да добије председничку шансу једноставно што таквих шанси није било у вишерепубличкој Југославији, у којој су се, руку на срце, републике боље слагале него данашње фудбалске нације у којима мали посленици мисле да су велики.
После изненадне и преране смрти др Милана Јелића само што није почела предизборна кампања за избор новог фудбалског председника. У фудбалским круговима Београда, који је и сам, у лику Звездана Терзића, изабрао председника изван политичких сфера, почињу да се помињу имена кандидата за следбеника фудбалске политике покојног Јелића, и међу њима доминира име новинара и публицисте Томе Марића, као човека од перфектног познавања и начела фудбала, као међународног спорта, и његове унутрашње проблематике.
A о том путу фудбалском, од Сепешија до, можда, Марића - нови председник европског фудбала Мишел Платини не крије да је већ почело његово залагање за бољи третман фудбалских журналиста, које назива "значајно заслужном снагом", и каже:
- Новинари морају имати бољу позицију у организацији фудбала уопште. Коначно, новинари су по природи свог посла правични људи.
Очекује се да ће зрели новинари већ у блиској будућности почети да добијају много бољи статус од постојећег на целом балканском простору, јер нису сви актуелни властодршци, ни овде ни у свету, ни бољи ни паметнији, а ни искуснији од спортских новинара у комуникацији са јавношћу.
У сваком случају, Мишел Платини је нови човек, млад и правичан, и за сада му је изразито залагање за сузбијање лудовања газда које су насрнуле на фудбал и уништавају својим трансфер-лудилом. Потом, он се залаже да се фудбал у сиромашним земљама не угаси због беспарице, као и за укључивање спортских новинара, које хвали као "признате чуваре фудбалског спорта".