БAШ МЕ чуди да се после инцидента на стадиону Црвене звезде не огласише традиционални педагози и психолози, и њима сродни учењаци, да кажу оно своје чувено "но, но..." па да прозову мајке и очеве што такву децу родише, бабе и деде што их не умедоше боље сачувати до буквара и од буквара, учитеље што не знадоше што они - дакле, педагози, психолози и сродни им учењаци - знадоше и деценијама већ знају када се у Срба изучава анатомија фудбала или кавалкада у њему, као што је ова сада.
Полиција у предметном случају врши своју дужност, како кажу сви до Јочића, а није јој ни лако. Пуцањ на стадиону, пуцањ са мртвима у овом кафићу, те у оном кафићу, "чарапани" (извините, драги Крушевљани, молим вас) више и не навлаче чарапе када јуришају на банчин новац...
Aко би свуда тамо где се то догађа била само по једна четица полицајаца или жандарма, свеједно, под пуном борбеном опремом, Србија би морала да буде сасвим без становништва, него сва у органима реда, са изузетном дела омладине који се револверима оквалификовао за телохранитеље већма политичких великана, или оних иза црних стакала џип-колона српског џет-сета скоројевићевског потекла.
И хајде сад, удри по фудбалу. Руши и лажи! Руши остатке честитих људи, лажи барапски зарад вуцибатина за две паре њихове! Блати, закона још нема за наручене лажи у медијима. У седамнаест само дневних новина које излазе у некадашњој српској престоници Београду (узгред, толико дневних листова немају Париз и Лондон заједно) медије су зајашили којекакви рафтери с конца и конопца сабрани. Питомих Срба из праве Србије и њеног менталитета, и радног и стваралачког менталитета - нема у помахниталој медијској колони којој не пристају заузете Теразије.
A човек помисли да фудбал у Србији ипак може да опстане. Тешко, врло тешко, са узурпаторима његовим који се у последње време показаше у правом свом ништавилу.
Наврзли се такви на Хавијера Клементеа, па јуришају ли јуришају. Забавом са Шпанцем данас, са Илијом Петковићем јуче, па до даље прошлости, најбоље се нападима добија у времену.
Одавно је јасно, а сада све јасније, да је најпопуларнији светски спорт у Србији пао у руке профитера, корупције и сејача простаклука окупљених с копца и конопца. Резултат је такође познат. Нико озбиљан више не жели да овде буде селектор. Извређаше Љубишу Тумбаковића ни кривог ни дужног, спустише рампу Синиши Михајловићу испред носа, Радомир Aнтић је свестан овдашње кавалкаде у фудбалу и, наравно, није луд да се упеца. Можда ће неко и прихватити то, неко ко нема посла.
Круна кризе је, свакако, у "довитљивости" новог председника Партизана и потпредседника ФС Србије, иначе незамрзнутог председника ФС Војводине, чији је став принципијелан и консомолски, тако рећи. Рече, и дадоше му највећи наслов: "Селектор ће бити Ђукић! Истовремено, и тренер у клубу и селектор!"
То, бато! То је прави поглед на будуће Светско првенство. Једино је опасно да овакву иновацију не чувамо добро, могли би да је украду светске велесиле које се баве светским и европским шампионатима. Ваљда ће председник Звездан Терзић бар овако нешто да спречи.
Ђука, молим те, извини због употребе твог чистог имена...