Шпирић: Договорено формирање радне групе за измјене Изборног закона

САРАЈЕВО - Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић рекао је да је на данашњој сједници Заједничког колегијума оба дома парламента БиХ договорено да се формира интерресорна радна група која ће радити на измјенама Изборног закона БиХ.

-Договорили смо да ту буду три представника Дома народа, три представника Савјета министара и да сваки клуб у Представничком дому у радну групу да по једног представника да би имали заступљену и опозицију у тој интерресорној радној групи - рекао је Шпирић новинарима.

Шпирић је истакао да је то квалитетан помак, да процес буде јаван и да се учини све да дође до реформе Изборног закона.

На питање да ли ће у тој радној групи бити заступљени и представници Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, Шпирић је рекао да је претходна одлука Колегијума закључком створила могућност да се академска заједница и остали, уколико се укаже потреба, укључе.

-У овој данашњој одлуци нема набројаног ЦИК-а, ни представника академске заједнице, ни невладиних организација, али ће се у процесу видјети кад ко има потребу да се укључује - навео је Шпирић.

Он каже да домови требају да потврде овај закључак заједничког колегијума, попуне састав интерресорне радне групе, да то учини и Савјет министара, те да радна група дефинише правила рада и почне са радом.

-С обзиром на то да ће бити засједање и једног и другог дома крајем априла, реално је очекивати да ће рад интерресорне радне групе почети у првом кварталу маја и да радна група буде оперативна - рекао је Шпирић.

Шеф Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Средоје Новић изјавио је Срни да је увјерен да ће предстојеће измјене Изборног закона о којим се прича бити само козметичке природе, те упозорио да ће, уколико не буде озбиљнијих промјена у овој области, наредни избори 2022. године бити нерегуларнији него до сада.

-То тврдим јер сматрам да у БиХ нема жеље да се уђе суштински и дубински у измјене Изборног закона. Нису још ни почели разговори, а већ је запело на неколико страна, од тога ко ће бити у саставу комисије која у основи и не одлучује ни о чему. Комисија само добија упуте шта треба мијењати и формално-правно уобличи приједлог који понуди парламенту - подсјетио је Новић.

Он истиче да се у БиХ заиста хтјело учинити нешто на том плану да се не би отворило питање политикантства и насиља над правом приликом избора чланова Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ на начин супротан прописима.

-Неким од странаца то не смета. На многе ствари у БиХ су представници међународне заједнице реаговали, а о овоме правном насиљу су ћутали, па чак и тврдили да је ЦИК легалан и да има њихову подршку - рекао је Новић.

Новић поручује да није оптимиста када је ријеч о озбиљним измјенама изборног законодавства у БиХ, те упозорава да би, уколико до њега не дође, ствари могле кренути у још горем смјеру.

-Ако не дође до озбиљних измјена Изборног закона, БиХ ће ући у дубоку кризу у 2022. години и тада ће избори бити нерегуларнији него што су били свих ових година - тврди Новић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.